Новак Ђоковић је много тога постигао у тенису, већ је обезбедио себи високо место у његовој историји, али први пут га само један меч дели од вечности.
Ако победи у финалу на Рол Лејвер арени, први пут ће постићи нешто што нико никада није – бар откако је тенис постао професионални спорт – шампион са пет пехара на Аустралијском опену.
Од 1968, кад су на грен слемовима сви добили право учешћа, само тројица тенисера су у Мелбурну побеђивали по четири пута – Андре Агаси, Роџер Федерер и Ђоковић. Српски ас има реалну шансу да ту границу помери.
Ако победи Ендија Марија у финалу, Новак ће стати раме уз раме са Надалом, само њих двојица ће бити неприкосновени владари на неком од четири грен слема. Надал је то на Гаросу, Ђоковић ће то бити у Мелбурну. На преостала два великана актуелна је деоба прве позиције по броју трофеја – у Вимблдону Сампрас и Федерер имају по седам, на Ју-Ес опену, њих двојица плус Конорс по пет (у питању је професионални тенис).
Енди Мари је у Мелбурн дошао као број 6, пласман у финалу му је обезбедио скок за два места, а титула би га вратила на трећу позицију.
Ривал је другар из тениског детињства, познају се већ деценију и по. Кад су у питању највећи успеси, највећи контраст између њих двојице је баш у Мелбурну.
Новак никад није изгубио финале а играо је четири, Енди никада није добио а играо је три.
Кад се томе дода да је Србин победио у седам од последњих осам мечева, да је у серији од четири тријумфа, да од Шкота није изгубио још од Вимблдона 2013, да га је добио у сва три претходна дуела у Мелбурну, онда је јасно зашто ореол фаворита иде у Београд.
– Последњих недеља Енди одлично игра – галантно подсећа Ђоковић.
– Ја знам да морам да пружим максимум ако хоћу титулу. Морам да одиграм најбољи меч на турниру. За мене у овом дуелу нема јасног фаворита мада чињеница да сам га увек побеђивао овде, може да послужи као психолошка предност. Исто важи и за податак да имам пуно победа у серији.
За Новака је сигурно важно и да је од четири међусобна грен слем финала добио оба у Мелбурну, али је оба ван њега изгубио. Последњи је био пораз у Вимблдону 2013, када су Маријева кола кренула низбрдо.
Све до јесенас низао је неуспехе, а онда му је одједном опет кренуло. Освојио је три узастопна турнира, вратио се у форму и опет је у великом финалу.
– Није њему први пут да направи толики преокрет, да на смену има добре и лоше периоде. Дуго се знамо, имали смо 11–12 година када смо се први пут срели. Играмо слично, имамо одличан однос, кад год смо заједно пуно се шалимо – описује Ноле однос са Маријем.
А кад је у питању важност меча, лако је схватити је из следеће реченице:
– Пета титула у Мелбурну би ми значила све. Пласман у финале је већ велики успех, за овај меч сам радио последња два месеца. Ту сам желео да будем и то сам постигао. Зато ћу дати све од себе и да га добијем.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.