У жељи да сведоче Новаковом тријумфу, кренули су из Београда – фићом старијим од најбољег тенисера света. Још из 1978.
– Ја сам Сарајлија, али живим у малом селу Трешња код Београда – представио се Ђаковић, а Гаврић надовезао.
– Ја сам пореклом из Братунца и живим у Београду.
Потом је Ђаковић, иначе идејни творац целе акције, објаснио.
– Три године смо планирали овај пут, желели смо да урадимо овако нешто из захвалности Новаку за све што је урадио, али доћи до карата за Ролан Гарос је било јако тешко. Лакше је добити седмицу на Лотоу. Ипак уз малу помоћ пријатеља који живе у иностранству успели смо да нађемо неколико улазница.
Кренули су још прошле недеље.
– Пуно је било догодовштина, биће један леп документарац. Из Београда нас је испратило преко 50 старих аутомобилиста из нашег клуба Олдтајмер чији смо чланови. После смо били у Сарајеву где је била велика фешта, па у Загребу и Љубљани мало мања, али имамо много лепих успомена са путовања. Прешли смо 2.700 километара за пет дана, дошли пре планираног времена и два дана се одмарали пред Паризом.
Све је прошло лакше него што су претпостављали.
– Било је неких ситних кварова, урачунали смо да ћемо имати два дана за проблеме, али ништа се није озбиљније десило. Пукле су нам сајле од километар сата и од врата, али пошто смо понели алат, то смо поправљали на путу.
Циљ је одавно зацртан.
– Ово је наш лични став, захвалност Новаку за толико доброг што је учинио за све нас. Хтели смо позитивном енергијом нешто да допринесемо. Ђоковић је толико много урадио не само за Србију него за цео регион.
Још нису видели свог великог јунака.
– Није битно да се упозна са нама, него да освоји Гарос. Имамо књигу у коју су се људи успут уписивали, људи који су нас сретали, слали му поруке. Наћи ћемо начина да му то дамо. Књига је скоро пуна.
Уверени су у срећан завршетак.
– Остајемо до краја турнира а враћамо се фићом. Драган ће се овде и оженити у српској цркви.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.