ПИШЕ: Војин Величковић
У тенису постоји пуно феноменалних изрека а једна од најбољих гласи – када побеђујеш, не мењај чак ни на боље. А кад губиш, мењај чак и на горе.
Који од ова два дела може да се примени на разлаз Новака Ђоковића и Бориса Бекера? Онај први, да су њих двојица феноменално сарађивали у 2,5 године заједничког рада, или онај други, када је Нолетова каријера у последњих шест месеци нагло изгубила залет.
По логици првог, Бекер је морао да остане Ђоковићев тренер, јер су освојили скоро све што се може освојити и зашто онда мењати тренера. По другом, кола су у последњих шест месеци толико кренула низбрдо да је боље мењати било шта него наставити истим путем.
Међутим, које год тумачење изаберете, суштина остаје иста. Новаков потез да настави каријеру без Бекера је велики ризик. Зашто? Зато што је Борис био гаранција великих успеха, највећих тријумфа, феноменалних серија. Све ово је главна карактеристика Ђоковићеве каријере у периоду њихове сарадње.
Зашто Новак ризикује да без Бекера то не буде исто. Зато што је као и сваки велики немачки спортиста, а он баш то и јесте без обзира на боемске нијансе свог карактера, Бекер гаранција императива да је у спорту најважније побеђивати.
“Љубав и мир” Пепеа Имаса то није. Разлика између ова два приступа може да се дефинише на следећи начин – Ђоковићу би са Бекером можда недостајало више среће, а са Имасом ће му можда недостајати више пехара.
Са људске стране, важнија је срећа, али са спортске – важније су победе. Зато цела прича о наставку Новакове каријере има велику дилему – да ли ће он због среће ван терена жртвовати срећу на њему. Да ли ће жртвовати пехаре са рекетом да би добио пехаре у души?
Друго је питање зашто те две среће више не могу заједно, или је ово баш рецепт да се врате једна другој. Међутим, ризик је у следећем – Ноле више није у годинама када има времена за различите експерименте, као што је, на пример, био онај са Тодом Мартином.
Ако одмах не погоди, без обзира шта изабере, Федерер и Надал ће заувек остати недостижни, бар у погледу броја највећих титула. Тако близу а тако далеко.
Наравно, Новак је летос рекао да му пехари више нису приоритет, али спорт је немилосрдан – не може се до пола било шта радити. А и у спорту је само једно важно – побеђивати. Све остало су утешне награде.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.