Ђоковић: Нећу да глумим Теслу јер то треба да ради најбољи глумац на свету

0

Новак Ђоковић у емисији „Да, можда, не“ Оливере Ковачевић на РТС-у причао о мање познатим детаљима из живота

ФОТО: printscreen

Ноле је певао са Кикијем Лесандрићем, плесао са Оливером Ковачевић, свирао саксофон са велемајсторима овог инструмента, причао о великим победама али и својим мукама са повредама...

Причао је и како је сам прао чарапо, колико воли и поштује Николу Теслу, о значају синовљевог присуства на шампионској церемонији у Вимблдону...

Другачије речено, Ноле је у емисији „Да можда не“ Оливере Ковачевић по ко зна који пут доказао да је прави син свог народа. Прави народни шампион.

Једно од питања односило се на то ко сада пере чарапе, уз алузију на изјаву његове мајке Дијане да је то чинила годинама, мучећи се да скине шљаку са њих.

- Мене је мајка учила да сам перем своје чарапе. На јуниорским турнирима није било новца чак ни за онај жетон за машину. У једном хотелу у Француској, лавабо је био у спаваћем делу собе, чак не ни у купатилу. Ми смо чарапе ту прали, а онда их сушили на уличним бандерама. Чак је и полиција долазила да нам каже да то не радимо.

Јуче је још једном бацио светло на кризу која га је дрмала у последње две године, све док летос није победио на Вимблдону.

- Све кренуло од освајања Ролан Гарос 2016. Био је то шлаг на торти, турнир који сам дуго прижељкивао и стварно сам годинама био надомак његовог освајања. Изгубио сам три финала до те 2016. Мислим да је због тих очекивања и притиска који сам сам себи пре свега поставио, па наравно и сви остали, набој био толико велики да ме је исцрпео. Просто, емотивно више нисам имао у резервоару довољно енергије да се такмичим на високом нивоу.

Сви су били против повратка

Иако су први турнири после операције донели неочекване елиминације, Новак се не каје.

- Агаси и Штепанек, али и доктори и фамилија, нико није био за то да се ја вратим у том тренутку. Само ја јесам! Сада видим да је то била грешка. Али, не бих ништа мењао зато што су ствари управо онакве какве би требало да буду и управо због тог целог процеса и свега што се издешавало ја сам данас ту где јесам и то је просто тако.

Ноле је први пут имао са мотивацијом.

- Мислио сам да никада нећу ући у то стање ума, међутим преварио сам се. Било је баш тако. Међутим, сачувао сам вољу за радом, тренинзима. Радио сам у истој мери колико и до тада, чак и више зато што сам хтео кроз тренинг да поново пронађем тај неки жар да се такмичим. Мени није недостајала страст према тенису и раду. Одлазио сам на тренинге редовно, био дисциплинован, као што је то случај целог мог живота, али просто када сам улазио на терен да се такмичим, када сам чуо судију да зове резултат, тада сам имао прекид филма. Не могу у потпуности то дочарам, јер ни ја нисам био у потпуности спреман на то. Био сам уверен познавајући себе, да до тога никада неће доћи, јер ја стварно да тада са мотивацијом и инспирацијом никада нисам имао проблем. Нисам морао никада себе да погурам; просто знам јасно шта ми је циљ када сам на терену, да се тактички спремим, да знам шта треба да изведем на одређени начин како би исход меча био онакав какав желим.

На срећу тада је дошао тренутак да се подвуче црта.

- Када се све то завршило, када сам имао мало више времена да се осврнем на све и да мало размислим зашто су се одређене ствари десиле, закључио сам  да сам се превише залетео, да сам превише хтео. Да сам изгорео у тој некој жељи, и да сам на неки начин одступио од оног ритма планирања тренинга, опоравка и оптималне припреме, од те формуле која је идеално функционисала, перфектно до тог тренутка. Одступио сам од тога, зато што је олимпијска година увек најтежа, јер имате исти број турнира, али и ОИ које имају посебну тежину. И онда морате посебно да се спремате, а немате времена зато што су Игре увек у том згуснутом периоду између Вимблдона и Ју-Ес опена, када имате још неколико великих турнира, тако да је све у свему то била једна велика лекција. Вероватно је требало после Њујорка да завршим сезону. Можда чак и после Рија, али успео сам да се некако оспособим за Ју-Ес опен. Играо сам финале, то је изванредан резултат, али ту сам извукао последње атоме менталне снаге. После сам био као издуван балон и једини разлог зашто сам наставио да до краја сезоне играм турнире, био је зато што је Мари ухватио залет и било ми је угрожено прво место. Заправо, дозволио сам другима да утичу на мене.

Ипак, Новак је наредне сезоне одлучио да направи паузу.

- То је било прошле године и то нисам ја одлучио, него је одлучила виша сила, и моје тело, јер лакат није више могао да издржи те напоре. Лакат је био проблем 2,5 године.

Лекови су само одложили решење проблема.

- То је било маскирање симптома. Бола није било, јер је био пригушен, али ситуација се у лакту погоршавала, а да ја то нисам знао зато што то нисам осећао. Бол је сигнал тела да се нешто дешава унутра што треба да се адресира. Ја на то нисам гледао тако у тим тренуцима и научио сам лекцију тежим путем.

Стефан ме је инспирисао

Ђоковић је причао и о томе колико му је било битно што је син Стефан био на трибинама на Вимблдону.

- Много ми је значило и инспирисало. Када постанете родитељ свет вам се окрене наопачке. Када смо постали родитељи откључала се та једна нова димензија љубави у нама. Долазим са тренинга, остављам рекет са стране и не размишљам више о тенису. Тада скидам одело тенисера и облачим одело родитеља. За мене као оца је најбитније да имам квалитетно време са својом децом, и са супругом, и бескрајно сам јој захвалан што покушава да организује наш живот код куће и на путу тако могу да се посветим деци довољно и поред тениса.

Уследила је операција.

- То је била моја прва и надам се једина операција у животу. Нисам љубитељ операција и ножа. Знам да је у неким ситуацијама то просто неопходно. Да кажем неизбежно. Али сам се трудио на све могуће начине да то избегнем и онда сам узео паузу 2017. у јуну, после Вимблдона, када сам предао четвртфинале. Тада сам просто осећао велико растерећење и олакшање, зато што сам дубоко у себи знао да ће тај тренутак доћи пре или касније. Онда сам схватио да је преда мном вишемесечна пауза. Рекли су ми да могу евентуално после три месеца да се вратим на турнире, али сам одлучио да узмем шест месеци, јер ми је требала пауза и да напуним батерије. Требао ми је свеж почетак. Онда сам посетио најбоље ортопеде у Србији, Северној Америци и широм света. Сви су ме саветовали да операција није неопходна, да треба да следим неки одређени протокол који ми они препишу. Али, када сам се враћао за нову сезону, бол се поново појавио и тада је кренула фрустрација зато што сам узео шест месеци паузе, уверен од стране свих доктора да је то било довољно времена за опоравак.

Решење је донео можда и случајан сусрет.

- Упознао сам ортопедског хирурга из Швајцарске који ми је рекао да не морам одмах на операцију али да је боље да што пре решим проблем. И њега сам одбио, отишао у Аустралију, и опет играо под боловима. Када сам се вратио из Мелбурна било ми је све јасно да мора то да урадим. Посао је обављен веома добро, јер сам се врло брзо вратио на терен. По многим стручњацима, можда пребрзо.

Кроз кулоаре филмске индустрије процурела је вест да је Новаку понуђено да глуми лик Николе Тесле у продукцији која се тек припрема.

- Нећу да глумим Теслу јер то треба да ради најбољи глумац на свету – објаснио је Новак.

Пре или касније удариш главом о зид

Ноле је признао да је у једном тренутку изгубио мотив.

- Слушао сам приче бивших шампиона и људи који су били у тим истим патикама, и у тим истим ситуацијама, који су говорили да пре или касније удариш главом о зид. У емотивном смислу говорећи. Да када оствариш све своје снове и када постигеш одређен успех и када дођеш у тај стадијум каријере да се једноставно запиташ шта даље?

Повезане Bести

Kоментари (0)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру