Без Ане и Јелене у првих 50 – крај једне тениске ере, и то у светским размерама, али и велика брига на домаћој сцени.
Да ли ће наш женски тенис преживети одлазак две тако велике шампионке, да ли ћемо икад поново гледати такве звезде са рекетима, и то истовремено.
- Јако је тешко очекивати да ћемо у једној генерацији имати такве тенисерке као што су Ана и Јелена – истиче Татјана Јечменица, селектор Србије у Фед купу. - Ми смо и мало размажени, јер смо у истој генерацији имали три броја 1 у синглу, Зимоњића у дублу, па Јанка и Виктора који су били у првих десет, односно двадесет. Тако нешто немају ни много веће и богатије земље.
Какав је на Ваш утисак оставила вест да више немамо тенисерку у првих 50?
- Прво, не треба заборавити да су и Јелена и Ана дале све од себе. Дуго су биле у светском врху, биле су и број 1, играле велика финала, освајале велике титуле. Достигле су оно што сви сањају када почињу да играју тенис. Оно што Ђоковић ради је непоновљиво, али и њих две су постигле веома много. Наравно, обе имају довољно година, нису старе, али потпуно је нормално да се њихове каријере полако приближавају крају.
Зашто тако нагао пад, обе су се не тако давно бориле за повратак у првих десет?
- Оне су доказале да могу још да се носе са најбољима, али није лако изборити се са повредама које су обе мучиле у овој години. Такви проблеми утичу и на губитак мотивације, није лако стално се мучити се са здравственим невољама.
Италијанке Пенета, Скјавоне и Винчи су најбоље резултате постигле у тридесетима, зашто наше тенисерке то не раде?
- То је ствар личног избора, односно мотива. Није уобичајено да се највећи успеси постижу после 30. године. Врхунац је обично између 18 и 25 година. Италијанке су специфичне и зато што велике успехе нису постигле када им је време. Зато су дуже задржале велики мотив. Много је то теже тенисеркама које су се као младе доказале. Заморе свакодневни тренинзи, стална путовања. Дође време када пожелите да поједете нешто што нисте смели, да изађете када нисте смели.
Има ли спаса нашем женском тенису, шта је са Бојаном Јовановски коју су многи, још када је почела, видели у првих десет?
- Бојана је требало да наследи Јелену и Ану, или бар да им се приближи, али дуго је повређена, не игра и ни ја не знам када ће се вратити на терен.
Шта је са Александром Крунић? Пре две године је на Ју-Ес опену победила Петру Квитову, дошла надомак првих 50, а сада је далеко одатле?
- Добро је кренула, али није имала среће у последње време. Можда и она буде једна од тенисерки која ће максимум пружити касније у каријери. У Њујорку је показала да може да се носи са најбољима на највећим турнирима, али ни мени није јасно зашто је толико далеко од врха.
Ивана Јоровић је 2014. била прва јуниорка света, играла финале Ролан Гароса, али на ВТА туру је још увек далеко од врха?
- Многи су очекивали од Иване да брзо заблиста у професионалној конкуренцији, да зачас уђе у првих 50 на свету, али она се већ дуго врти између 100 и 200. Освојила је неке турнире од 50 хиљада долара, што је велики успех, али не успева да пробије баријеру првих сто на свету. Наравно, сви очекујемо од ње да догодине и то постигне, јер је веома вредна и пре или касније мора да крене напред. Знам из разговора са њом да је врло амбициозна и да јој је циљ бар првих 20 на свету. Ту је и Нина Стојановић, стално напредује и верујем да може још боље.
Невероватан тандем
Какво су тениско чудо биле Јелена и Ана у истој генерацији, може се видети из поређења са осталим нацијама. Ако изузмемо Американке, које су увек доминирале ВТА туром, само су Шпанија (Аранча Санчес и Кончита Мартинес), Белгија (Жисти Енан и Ким Клајстерс) и Русија (Марија Шарапова, Светлана Кузњецова, Динара Сафина, Анастасија Мискина и Јелена Дементијева) имале у истој генерацији највеће асове.
Шта је са Јованом Јакшић, она је пре неколико година била на прагу првих 100, играла са Аном финале у Монтереју, учествовала на Ролан Гаросу и Вимблдону, а сада није ни у 200?
- Јована има јаке ударце, али мора да поправи физичке карактеристике, пре свега брзину. Ако то успе, брзо ће наставити да се пење на светској листи.
Ви сте тренер Олге Даниловић, наше најперсктивније тенисерке. Она у јуиорској конкуренцији сјајно игра, осваја важне пехаре, може ли да буде адут наше будућности у женском тенису?
- После предаје на Ју-Ес опену због повреде није тренирала пет недеља а сада полако улази у радни процес. Ускоро ће у Анталији дебитовати у професионалној конкуренцији на турниру од 10.000 долара. После игра на Оранж Боулу, а нову сезону почиње у јуниорској конкуренцији Аустралијског опена. Олга је најперспективнија међу тенисеркама од 15-16 година, већ има одличне резултате, али професионални тенис је потпуно друга прича.
Ко још може у велике висине?
- Уверена сам да на Олгу можемо да рачунамо, а ту је и Миомир Кецмановић, такође одличан јуниор. Њих двоје би могли да буду следећа генерација великих асова, али потребно је још много зноја пролити да би то успели.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.