Почетна / ТИФО

Други пишу, Политика: Тајна хулиганске моћи, арбитар је свирао почетак рата

Уочи утакмице између Динама и Звезде у Загребу, на трибинама 13. маја 1990. године, хулигани с трибина први пут су употребљени у политичким сукобима
Фотодокументација „Политике”

Пише: Александар Апостоловски

Чедно су изгледале трибине „Маракане” и „Стадиона ЈНА”, сплитског „Пољуда” или загребачког „Максимира” у време црвене диктатуре. Врхунац делинквенције догађао се кад су очеви, стричеви или ујке, у бесу, викали да „судија нема пишу”.

Била је то експлозија најнижих страсти, готово контрареволуционарна активност, која се окончавала тако што су се галамџије враћале кући, на недељни ручак.

С таквим типовима у оделима и с краватама није могао да се изведе ни поштен развод брака, а камоли крвави грађански рат и распад земље. За такав пројекат су биле потребне паравојске састављене од стотину хиљада бесних дечака.

Тим дечацима убризгавани су исти састојци, сачињени од мржње, национализма суровости и бездушности, како би се створили роботизовани војници мрачне будућности.

И, утакмица је могла да почне. Југо-лига била је заправо светски вредно место фудбалског бизниса, моћни концерн финансијског инжењеринга и суптилне муљаже запетљаних међурепубличких односа. Ко је озбиљан посматрао фудбал као игру, као наизглед хаотично трчање за лоптом и давањем голова? Само наивци, наравно.

Прва југословенска лига била је политички полигон републичких кадрова и муфљуза највишег ранга, који су, заједно са судијама, црним фондовима, комесарима за безбедност, све самим генералима Удбе или КОС-а, и, разуме се, усијаним медијима, створили циркуски спектакл који се из недеље у недељу настављао, апсурдно и надреално, као чекање Годоа.

Али, моћни републички клубови, а сваки од њих је био спреман бар за финале Купа Уефа, од сарајевског Жеље до Радничког из Ниша, представљали су нове симболе посткомунистичких етничких каприца, који су ескалирали у неизлечиву параноју.

Било је, ипак, и дозе романтике у том пројектованом паранормалном свету, кад је један од првих идеолога „гробара”, цвикераш Пампи, заправо Троцки српског хулиганизма, заробио вођу навијача Динама у возу за Шид, извесног Бубу Луђака, одвео га на гроб центарфора Драгана Манцеа, везао га за дрво и терао га да пева Партизанове песме. Кад је наишла Манцеова мама, хулигани су побегли, црвенећи од срама.

После су Бубу одвели кући, везали га за радијатор и терали га да цео дан гута тегле препуне љутих папричица. Истина је да ову тезу о феферонама којима се хранио вођа „бед блу бојса”, присваја и Пеца Панкер, командант Звездиних „делија”.

Нема овде неке нарочите филозофије, која се углавном маскира социолошким истраживањима о настанку насиља на трибинама. Наравно да су завереници у одајама домаћих и страних служби, добивши налоге од политичких вођа, спровели план о стварању нове сорте – сорте хулигана, с намером да дестабилизују земљу и унесу страх и насиље као основно стање страшних дана и тек нешто језивих ноћи.

Врхунски оперативци, попут омиљеног агента Станета Доланца, Жељка Ражнатовића Аркана, кога усваја Слобин шеф полиције Радмило Богдановић, шаљу се на север „Маракане”, док се слични теренски радници хрватске службе шаљу на загребачки „Максимир”, да би све било спремно за утакмицу одлуке.

Сусрећу се Динамо и Звезда, 13. маја 1990. године. Утакмица није одиграна, али је судија свирао почетак рата! Сасвим случајно, на тај дан, 1944. године, основано је Одељење за заштиту народа, у народу злогласна и мистична ОЗНА, чији агенти-духови још лебде у кожним капутима по бившим републикама, плашећи малу децу и угрожавајући тамошње крхке демократије.

И, гле ироније: на Дан безбедности почињу грађански сукоби, сукобом „делија” и „бед блу бојса” на трибинама, које су потом Туђманове нове власти искористиле за смену српских кадрова у хрватској полицији и телевизији, док су на супротној, српској страни, нереди приказани као повампирење усташтва, које могу спречити само нови српски хероји, предвођени удбашким шармером, пљачкашем банака и вођом тигрова с беби фејсом.

Најпре је та навијанска чељад клицала Вуку Драшковићу и Шешељу. Али је, после уласка Аркана на север, почело да хучи Слобино име.

У Хрватској се догодило нешто слично. „Динамовци” су кренули најпре с клицањем комунистичком функционеру Стипи Шувару који је, какве ли стадионске заблуде, све време био за очување југословенства, да би се, уз долазак Анте Готовине из Легије странаца, ствари вратиле на своје место. „Бед блу бојси” су пронашли старог, Партизановог навијача, Фрању Туђмана.

Звери су пуштене с ланца. Политичка употреба хулигана започета је на „Максимиру” и показала се тако успешном да се он такве стратегије држања грађана у вечном стању страха не одустаје ни дан-данас. И тако је од Вардара па до Триглава.

Некад су се навијачи Звезде, који су се толико поносили именом „цигани”, изненада, без свештеника и два сведока, прекрстили у „делије”. Ваљда је креаторима великог сценарија изгледало драматуршки нелогично да за српску ствар крваре браћа чергари.

Новорођене „делије” са севера и њихови двојници с „Максимира”, чине регрутну базу паравојски, одлазећи у свете српске и хрватске земље. Хулигани постају хероји, ратници за лепу нашу и лијепу њихову ствар, у том, тако једноставно дизајнираном поретку посттитоизма.

Рат је завршен, али се сукоби настављају мирним средствима. Хулигани су само прешли у резервни састав, као територијална одбрана и цивилна заштита републичких квазидемократских режима.

Хулигани добијају нову улогу. Постају аниматори транзиције, који се активирају према потреби. Отуда толика збуњеност нормалног света, који никако не може да схвати како је могуће да хулигани заправо функционишу као корпорације. Они имају своје компаније.

Вође с трибина су чланови управних одбора клубова. Они држе контролу над пословима с дрогом, обезбеђењем сплавова и осталих угоститељских објеката...

Њима се не суди, они су недодирљиви, као што је то серија „Луда кућа”. Наиме, не смеш да додирнеш даљински и одгледаш ту умотворину, јер ће те, ако си нормалан, ударити струја, одрећи ће те се отац и мајка преко билборда, треснуће те гром...

Да ли је оно најгоре регрутовано у ту војску, у којој вође живе као генерал-пуковници: имају огромне гајбе, возила, шофере, љубавнице, или заправо ти дечаци, претворени у плаћенике, нису имали нарочитог избора?

Свакако да у моралном расулу обичном човеку није лако да разоткрије сву травестију српске драме. Чак и то да наша бедна фудбалска лига постоји, заправо, искључиво ради њих.

Целокупна фудбалска мрежа, са стадионима као скелетима некадашњих храмова фудбала, с тимовима губиташима и играчима који једва чекају да утекну с травнатог тамног вилајета, функционише да би се хранила та мистична хулиганска хидра, с јасном хијерархијском организацијом по дубини: од редова до генерала.

Тај паралелни милитарни свет српског универзума испуњава све жеље: изазива грађанске ратове, изводи демократске и антидемократске револуције, спречава геј-параде.

Наравно да је велики свет постјугословенско доба поставио на истим друштвеним и политичким обрасцима, немајући времена да, макар суптилним завереничким марифетлуцима, сакрије део савршеног плана о контроли колонијалних државица на простору бивше Југославије, југосфере или Западног Балкана – како вам драго.

Зато су хулигани који су породили нову младунчад наша судбина. Кад је требало, устоличили су Слобу. Кад је требало, срушили су га и довели Коштуницу и Ђинђића.

Потом су урлицима против њих с трибина најавили њихов одлазак. Кад треба унети додатну драматургију у српски дар-мар, они се активирају као силеџије на навијање.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

grunf
Suština je samo u tome što su Hrvati, Šiptari i Slovenci pre svega bili to što jesu, a samo su glupi srbi bili jugosloveni. Sve ove nacije do 1945 su bile uz Hitlera sem srba. Kad je Hitler izgubio rat njegovi sledbenici i obožavaoci ( i dan danas su) su preko noći prešli na stranu koja pobeđuje i nikom ništa. Vukovi su bili svi siti a srpske ovce ostale kratke za JASENOVAC za koji naravno niko nije odgovarao. Glupi srbi su se primili na jugoslovenstvo (za kojim i dan danas žale) a ostali su mudro čekali svoj trenutak i opipavajući puls 1947, 1968, 71/72..... praktično je 1945-1990 bilo samo neka vrsta primirija I dan dans najveći jugoslovenski klubovi CZvezda (osnovana od jugoslovenske UDBE) i JSD Partizan su najobožavanije jugoslovenske institucije - jedine preživele sa razlogom a to je da bi srbi mogli međusobno da se ubijaju dokazujući ko je veći srbin u jednoj od ove dve jugoslovenske družine.
R.SRPSKA
Novinar Apostolovski je pomjesao brojne stvari u svom tekstu pa cak i omalovazio uspjehe klubova ! Samo onaj ko ne poznaje istoriju SFRJ reci ce da je ovo dobar tekst (1945-48.godina(Skripari i upad ustasa), ubistvo ambasadora SFRJ u Svedskoj,djelovanej ustaske teroristicke organizacije, hrvatsko proljece 1971. Titovi govori o vanjskim neprijateljima,akcija Radusa 1972. teroristicki napad u Beogradu , 1981.godina ...sta se sve desilo prije 1990. ) p.s.rat nije poceo 1990. ili krajem 1980-ih vec rat nikad nije ni prestao
Brandon
Sada su vam cigani krivi,ovo sto si napisao ima necega,tu jedna trecina,Srbija je klekla jos 71g,gdje je ta Srbija od 71g.Zagrebackog proljeca,sto je ona ucinila za srpski narod u Hrvatskoj.Draskovic izvodi djecu da srusi Milosevica,bacate jaja po ulicama,rusite rezim.Tamo neki bubnjari,puni droge drogiraju omladinu....Poslije Milosevica unistili cijelu privredu Srbije,pokrali drzavu izgubili Kosovo sa tom novom vladom,trazili bombe,koje ste dobili.Utakmica nije ni pocela Mesic usred Beograda izjavio nema vise Jugoslavije.Beograd dalje cuti.Jovic i Kostic kao mala djeca,generali bjeze,vojska se rastura,policija ne zna sto hoce,dva hrvata smenjuju u Zagrebu policiju,,Beograd nemocan,matica srpska ne postoji ,u tome se stvaraju ti tvoji huligani...Pocelo je kako i zavrsilo ,sramotu Srbije,salje svog presjednika u Hag smije vam se svijet....Da su postojajali pravi ljudi,ta djeca nebi bili kako si napisao huligani.....
Toliko
Delije su samo ujedinjene navijacke grupe tipa Red Devils, Ultras, i slicni, Cigani su i dalje se zvali jer Cigani nikad nije bilo zvanicni naziv, grupa i nadimci su dve odvojene stvari, to je ono sto ovaj novinar ne razume posto ocigledno nema pojma.
Brandon
I to 20 i kusur godina....
@toliko
E samo kad Vi imate pojma! Blago nama s Vama!
алекса
Потписујем сваку реч, све је ИСТИНА. Свака част.
Brandon
Sto ti znas o istini?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.