Почетна / ТИФО

Конференција: Највећи проблем што се насиље на навијачким трибинама подразумева као део културе

Тема конференције била је "Национална стратегија за борбу против насиља и недоличног понашања на спортским приредбама и њени резултати"
ФОТО: EPA/ANDREJ CUKIC

Велики проблем у Србији је то што се млади људи угледају на хулигане и насилнике, а мере за спречавање хулиганизма нису адекватне, оценила је данас уредница портала Балкан инсајт Ивана Јеремић.

- Навијачи не виде проблем у насиљу, већ у начину на који медији и држава реагују на насиље. Највећи проблем је што се насиље подразумева на навијачким трибинама, то је постао део те културе, али уједно и највећи проблем - рекла је она на конференцији "Насиље и спорт - некад и сад" у Медија центру.

Додала је да се "свуда у свету ради на спречавању таквих ствари, а код нас те особе постају оне на које би неко могао да се угледа".

Тема конференције била је "Национална стратегија за борбу против насиља и недоличног понашања на спортским приредбама и њени резултати".

Та статегија коју је Влада Србије утврдила 2013. године, по речима истраживача Београдског центра за безбедносну политику Саше Ђорђевића у није ништа променила сем што је на стадионима мањи број инцидената.

Та стратегија је на неки начин била испред свог времена, рекао је Ђорђевић и објаснио да тада "није постојала мера којом би се разбила или забранила навијачка група која има дугу историју насилничког деловања".

Такође, "није постојала намера да се испита кривична одговорност хулигана које медији повезују с криминалом", рекао је Ђорђевић.

Навео је да "на основу судских пресуда видимо повезаност навијачких група и криминала, а данас се припадницима тих група одлаже затвор или им се опрашта недолазак на суђење".

Додао је да речи "национализам" и "расизам" не постоје у стратегији, а данас је трибина идеално место да се гласно искаже неки став одређене групе.

- Сада су трибине мирне, али ми у истраживању нисмо видели да је Стратегија утицала на то. Закључили смо да је постајала нека врста неформалног договора између политичких актера и навијачких група - казао је Ђорђевић.

Илустровао је то рекавши да је раније "Београд сваки пут када је тема била Косово и Метохија, или 'Парада поноса' био практично рушен, и постојали су велики немири, да би последњих неколико година то знатно утихнуло".

Ивана Јеремић, из Београдског центра за безбедносну политику, говорила је о томе да се не зна шта је тачан разлог изостанка насиља на трибинама.

- Постоје две врсте хулигана, од којих је једна 'хард кор', о којој ми највише извештавамо. Сетимо се да је пре неколико година садашњи председник Србије рекао да 'нема снаге' да се избори са хулиганима - рекла је Јеремић.

- Можемо да се сагласимо да су трибине мирније, у односу на рецимо деведесете године, али и даље не знамо шта је тачан разлог тога. Рецимо 2017. године смо имали огромну тучу на стадиону Партизана, у којој су учествовали и људи из других земаља, а држава није била спремна на то - оценила је она.

Статистика Републичког јавног тужилаштва показује да су хулигани мушкарци, с нешто више оних од 15 до 29 година.

Забележено је да циљ хулигана готово никада није рушење имовине, нити сукоби са полицијом, а и да је највише инцидената у Београду.

- Медији често окарактеришу некога као навијача, а то се не може увек доказати - казала је Јеремић.

Рекла је и да велики број судова није одговорио на питања из истраживања.

- Само на основу медијског извештавања смо закључили да се највећи број инцидената догодио у Београду, што је врло логично. Очекивали смо да ће већи број инцидената бити на стадиону, али заправо су се дешавали ван стадиона - објаснила је она.

Објаснила је и како се закључује како су повезани: "Неко се појављује на одређеним утамицама и учествује у навијању, утиче на друге навијаче и у старту је од стране суда окарактерисан као вођа навијача".

Јеремић је рекла да у тужилштвима нема специјално обучених за тај проблем, а потребна је и додатна обука осталих који се баве тим проблемом, пошто се неки инциденти оцењују као "изоловани", иако су директно повезани.

Говорећи о правосудном епилогу, Ђорђевић је рекао да су "многе тужбе одбачене, а неке је тужилаштво решило споразумом о признању кривичног дела, на основу којег се добија другачија врста казне" - хулигани бивају кажњени друштвено-корисним радом или било којим другим обликом "блаже казне".

- То смањује судске трошкове, али се и шаље веома лоша порука. У веома малом броју имамо подигнути оптужни предлог и то предсравља велики проблем - оценио је Ђорђевић.

Говорећи о мерама које спроводе Светска фудбалске федерација (ФИФА) и Евролига, Јеремић је оценила да су то само привремена решења.

Објаснила је да "навијачи не остају само на трибинама, већ функционишу као пословни центри и увек се зна шта је чији посао".

- Навијачи нису само навијачи, тако да то што их је можда мање на трибини не значи да се њихов утицај смањио - додала је она.

Мада сматра да "то јесте корак ка поправљању ствари, јер неће бити у првом плану, тако да ће се 'прави навијачи' осећати безбедније", рекла је да се "проблем у корену не решава склањањем с трибина, већ се мора радити с младим људима који у хулиганима могу видети идоле", рекла је Јеремић.

Као један од преломних тренутака говорници су издвојили одржавање "Параде поноса" 2012. године "јер тада више нисмо имали проблем који смо имали годинама", рекла је Јеремић.

Изнела је да за то постоје тазличити одговори.

Тако "неко претпоставља да је у питању неки договор, како би хулиганима било дозвољено да раде своје послове, ако се склоне са 'Параде поноса' ",  а касније је "било битно да држава покаже да је у стању да то организује без насиља".

- Други одговор је да је држава урадила добар посао. Постоје изоловани случајеви, али више не постоји тако снажан одговор хулигана - рекла је она.

Јеремић је као највећи проблем навела "то што живимо у неизвесности, јер не знамо да ли ће се тако нешто десити или неће. Поставља се питање да ли је проблем решен или је заташкан. Оног тренутка када хулигани не добију оно што им је обећано, поново ће настати проблем"

Као препоруке и начине решавања системског проблема, Јеремић и Ђорђевић су издвојили ангажовање медија, транспарентност судова и тужилаштава, као и рад с младима и децом.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.