Играч за све улоге, баш брз, баш спретан и интелигентан у игри побрао је силне аплаузе, овације приликом објављивања одлуке да је био најбољи појединац дводневног спектакла на Тиси.
– Пре неки дан сам добио неке слике. Прође 20 година. Били смо млади играчи, чланови одличног тима. Направили смо тада велики успех. Требало нам је четири године да ставимо шлаг на торту, резултатом потврдимо квалитет – присећа се Ћира.
Тачно тако. У Напуљу 1997. Бечејци су били четврти, години дана касније нису стигли до завршнице сплетом околности, да би наредне две године доминирали.
– Требало је и 1999. да славимо, били смо најбољи. Али било је то време бомбардовања, нисмо тренирали код куће, недостајао нам је комплетан фокус. Изгубили смо у финалу од Сплитске банке.
Реванш је стигао годину дана раније. У полуфиналу пад Сплићана, у финалу Загрепчана. Пре препуним трибинама базена у Бечеју, у атмосфери која је била незапамћена.
– Организација је била сјајна, асфалтирани путеви, отварање на тргу, чувеној Погачи. Састав све играчине: Шапић, Ускоковић, Зимоњић, Вуканић, Милић, сјајни странци Тот и Винце, ма сви су били ту. Сећам се да је Крстоношић тада искористио шансу и надавао се голова.
Полуфинале мучење са Сплићанима:
– Мало ко зна да је пре тога наш спаринг партнер био Спартак из Волгограда. Разбијали су нас на тренинзима десетак разлике. Били смо нервозни, а тренер Кашаш је смиривао екипу. Под тим утиском смо се мучили са Сплитском банком, победили 6:4. После нам је пао камен, у финалу смо декласирали Младост.
Признање за МВП је било заслужено али Ћира скромно додаје:
– Сви смо играли одлично. Можда је за одлуку била пресудна моја игра у одбрани. Помагао сам бековима Зимоњићу, пресекао доста лопти. У нападу је било асистенција, голова. Баш драго прзнање.
У октобру исте године промењена је власт. Гиганти који су помагали клуб Соја протеин, ПИК Бечеј и Фадип су се окренули другим активностима.
Клуб је доминирао и наредне сезоне али су дугови кварили атмосферу, гледало се у иностранство. У Дубровнику је Бечеј био четврти после пораза у полуфиналу у последњим секундама од Југа.
– Код нас је то тако, када треба да усавршиш нешто што даје резултат ти га урушиш. Не само у ватерполу. Тада је Бечеј био центар света, репрезентација је почивала на њему. Било је врхунских спортских радника, Орлић је био доминантан са ставовима и погледима. Данас нам то фали и ту смо где јесмо. Клупски ватерполо је на ниским гранама и искрено бојим се за будућност.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.