Са три бода више и бољим међусобним скором против Солариса, са још два сусрета са објективно слабијим Наисом и Војводином, ученицима Уроша Стевановића је потребна само једна победа па да накриве капу. И то потпуно заслужено, по свему приказаном током сезоне.
У Ријеци је било густо. Приморју је била потребна победа да остане у игри макар за друго место.
Због тога се Игору Хинићу, тренеру домаћина, смркло кад су Крагујевчани од 7:9 средином последњег дела изједначили. Играло се без гарда, на победу која је Ријечанима много више значила.
Због тога је у последњих девет секунди Хинић ризиковао. Послао је и голмана у напад, да се евентуално стигне до победе. Од тога ништа. Ни бод.
Јер, лопта која је завршила у гол ауту стигла је до Филипа Јанковића који је испред свог гола лопту проследио у празну мрежу домаћина.
Тако су Ријечани остали без бодова а љути су и Шибенчани који би са ремијем Радничког и Приморја остао у некој теорији за прво место. Али, само у теорији.
– Било је густо. Наш тренер је 39 секунди код 9:9 тражио тајм аут и игру до краја напада. Шутирао је Дину Жулум преко гола из фаула и онда је Хинић тражио минут одмора. Кренуо је и њихов голман у напад и буквално дошао до нашег Добожанова. Покушали су акцију али је лопта упућена њему завршила и гол ауту. Помоћни судија је бацио лопту Добожанову. Био сам десно од њега. Добацио ми је и одмах викнуо да шутирам. Погодио сам. На базену је био тајац, Ријечани у шоку а једино се наша клупа радовала – описује Филип Јанковић уз констатацију да је могао да добаци иако је био уморан.
Ето, памтиће се, велика борбеност, преокрет Радничког и гол који се неће понављати тако често, посебно не са том тежином.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.