Душко Пијетловић четврти и последњи пут учествује на ОИ: Драж је у неизвесности

Рођен 1985. већ је у годинама у којима би многи уз пиће и иће посматрали догађања у Токију. Дуле је међутим показао да што је старији игра све боље. Међутим, то једну његову одлуку не мења:

- Токио је дефинитивно моја последња репрезентативна прича. Дуго сам ту, било је већином прелепих ствари, каријера за понос и желим да и опроштај буде достојанствен. Била је пауза прошле године, први пут нисам два месеца тренирао и баш сам се добро одморио. Тек сам, после дуго размишљања,  око Нове године преломио везано за играње у Токију – каже Пијетловић.

У каријери има злата са Игара (1), светских првенстава (2), европских шампионата (5), светских купова (2), светских лига (11)....Остале се скоро и не рачунају.

- Токио ће бити један од најтежих турнира. Није фраза. До сада се увек догађало да неко искочи, ми, Хрвати, Мађари....Сада је гужва, не треба да набрајам осам репрезентација игра за медаљу, бар осам. И свако свакога може да победи. Та неизвесност јесте највећа драж олимпијског турнира.

Пијетловићу ће ово бити четврте Игре. У Пекингу и Лондону бронзана медаља, Рио је био златан.

- Ипак ће ово бити посебне игре. Не зато што се опраштам. Мислим да ће сада психолошка припрема бити најважнија. Раније је психа била у сенци или највише изједначена са физичком. Овде ће понашање унутар села бити значајно другачије, лимити, неће бити оне атмосфере на коју смо навикли. И томе морамо да се прилагодимо. Тај проблем ако се појави морамо да превазиђемо.

Амбиције се знају. Било би неозбиљно да се мењају сада, на заласку богате репрезентативне приче.

- Нема ту много приче. Нисмо доминантни као пре. За почетак да прођемо групу и верујем да у најгорем случају можемо да будемо макар четврти. Оно главно тек следи после. Али треба да се потрудимо да тај пласман буде што бољи како би, ипак, у разигравању добили лакшег ривала. Тај четвртфинални дан је први финале на турниру, једини у којем нема поправног за медаљу.

Са Шпанијом,. првим ривалом је играо небројено пута. Увек су то били неизвесни сусрети, често завршавани и петерцима.

- Шпанију смо сада, на турниру у Београду, први пут победили после три године. У зениту су, имају одличне резултат, тешко је играти са њима. Међутим верујем у наш тим, имамо и даље квалитет и даље смо међу најбољима на свету – завршио је ватерполиста који је у три олимпијска циклуса обележио игру на два метра.