Почетна / Ватерполо / Репрезентација

Рашовић: У машти видео злато

Ватерполо Страхиња Рашовић Савићев џокер на Олимијским играма у Токију
ФОТО: ВСС

Дуго је чекао праву шансу. Пуних осам година. У Чељабинску 2013. је био вишак на финалном турниру Светске лиге.

Од тада, момак чији је таленат виђен у клубу Београд, а експодирао у Црвеној звезди у две трофејне године, је стално био на припремама.

Памти освојени Светски куп у Алматију2014. када је по свим оценама био најбољи играч турнира, памти и неколико злата са Светских лига, али шанси да се појави на најјвећим такмичењима није било.

Ломио се, премишљао, анализирао је и чекао. Коначно позив је стигао. После турнира Србија 2021 селектор Дејан Савић је објавио састав у којем је број седам био намењен за његовог пулена из црвенобелих дана.

- Од Рија је прошло пет година, а није било дана када нисам помислио на Токио. За мене је то нешто највише што спортиста може да доживи. Нема ништа веће, дечачки сан се испунио – прича Страхиња Рашовић.

Моменат одређивања списка је за неке био изненађујћи. У саставу није било стандардног Ћука. Савић је лаконски објаснио да је изабрао, у том тренутку, најјачи састав.

- Када сам сазнао да сам на списку срце ми је заиграло. Од тог момента, па до последње сирене на финалној утакмици сам био под разним емоцијама. Било је и страхова али и позитивних реакција. Нисам сапавап ноћима, маштао сам и све што се касније догодило у Токију већ сам доживео у својој глави.

Одмах је добио подршку остатка екипе, контролисао је изливе радости, нетрпљиво чекао одлазак.

- Рекао сам на аеродрому да нас занима само злато, да се никога не плашимо. Јесте, био сам нов у том тиму али сам васпитан као и сви – увек на победу. Од малих ногу је тако.

Одлазак на припреме у Кашивазаки су биле и знак да су Игре јако близу.

- Тренирали смо, сваки дан смо били тестирани. Ужасно сам се бојао да нешто не закачим, да не будем малер и будем позитиван пред такмичење које чекам читав живот. Мислим да бих полудео. Био је то слатко – тешки период.

Долазак у село пробудио је нове емоције. Страхиња је полако схватао где се налази. За њега су Игре тада почеле.

- Одмах сам имао тај осећај. Био сам нестрпљив а требало је преживети три дана. Када смо се разгибавали први пут на базену где ће се играти турнир рекао сам Ранђеловићу да је мени олимпијска прича почела. Адреналин је био ту и није нестајао до краја. Био сам одушевљен заједништвом у селу, са свима смо се дружили, поздравили са Новаком, бодрили се. То је била додатна енергија, нешто што до сада у каријери нисам осетио.

Посебан утисак је понео са отварања Олимпијских игара.

- Хвала Богу што смо могли да идемо на отварање. Још је и Филиповић носио заставу, разлог више а сви будемо тамо. Нема публике, празно је, осећаш да те цео свет гледа. Помислио сам , човече на Играма си, представљаш земљу, сви те гледају како излазиш. Једва сам контролисао узбуђење.

И коначно почетак такмичења. Почетак испуњења дечачких снова.

- Имао сам велику помоћ саиграча, стално су указивали на значај четвртфинала. Слабо сам спавао, понављам адреналнин ме није напуштао.

Два пораза у групи нису поколебали амбиције српског тима:

- Све ми је било јасно после утакмице са Аустралијом. Начин који смо добили, приказана игра су ми показали да смо на правом путу и ако наставимо такода нам не може нико ништа.

Србија је могла и да калкулише, да можда избегне светског првака Италију.

- Питали су ме познаници зашто бирамо светске прваке. Нисмо бирали никога, играли смо своју игру. Та питања су ме баш нервирала, нисам ни пратио шта пишу портали. Рекао сам само видећете да можемо против свих. Одиграли смо одлично и убедљиво победили. Тада смо многима запушили уста.

И онда финале пре финала. Шпанија, ривал у серији победа дугој три године, ривал којије на старту турнира 13 пута погодио мрежу Србије.

- Шпанија… Лепо је Фића рекао, чекамо их, време је за наплату дугова. Памтићу је читав живот. Тај излив радости после победе, те емоције код свих играча. Било их је далеко више него после финала. Лично сам био емотивно истрошен. Та утакмица је незаборавна, била је то победа тимског духа, менталне снаге, показало се да има Бога да се вратимо и да срећа прати храбре.

Остала је још једна степеница до злата. На њој Грчка са изванредним турниром. Али за Рашовића није било дилеме:

- Играли су сјајно а опет знаш да си бољи. Знао сам да никада нисмо изгубили против њих и мислио па неће ваљда сада, у утакмици каријере, да ми се деси да изгубимо, да жалим читав живот. Одрадили су сви из стручног штаба сјајан посао, играчи искуснији нису дозволили опуштање. Били смо опрезни и спремни.

И када се све завршило:

- И када се све завршило за мене је све стало. Постао сам олимпијски победник, сан је постао јава, машта се показала у правом животу. Мног ми то значи, значи за све што сам урадио и за оно што ћу урадити. Сви моји немири су тог осмог августа у мени нестали. Све то сам радио у ватерполу је било у тој медаљи.

Данас, непунетри недеље касније, размишљања су иста:

- Срећи нема краја, сваки дан сам све поноснији али остаћу на земљи. Почиње нови круг. Помоћ саиграча се не заворавља од изласка и собе, вожње аутобосуом, скока у воду и утакмице. Најлакше је било када почне. Било је стресно али смо сада у вечности.

И још је нешто схватио:

- Сада знам, сваки олимпијац од мене има наклон до пода, свима скидам капу. А медаљашима… Шта да се каже ? неки моји саиграчи су двоструки олимпијски шампиони. Рекао сам им да сам срећан што ми се испунио сан после осам година, да сам са њима био у саставу макар на њиховом последњем такмичењу, да сам могао да их дотакнем у игри, клупи, да сам са њима део велике, незаборавне приче.

САВИЋЕВЕ РЕЧЕНИЦЕ

Посебно је Страхиња Рашовић упамтио неке реченице Дејана Савића.

- Прво нам је рекао да је победа клопка а да је пораз лекција. То ми се урезало углаву и уливало самопоуздање после пораза од Шпаније и Хрватске. Знао сам да ће бити у реду. После је  казао да голови стварају побенике а одбрана шампиона. И то смо упамтили и знао сам да је медаља наша

СТРАХ НА БАЛКОНУ

Као и свима балкон је невероватна успомена:

- Нисам имао трему на утакмицама али су ми се ноге одсекле када су ме прозвали. Неописив осећај када сам чух хук навијача. Сада сам миран али знам да хоћу на балкон поново.

ПОРОДИЦА ВЕТАР У ЛЕЂА

Млађи брат Виктор има европско злато и светску бронзу. И даље је будућност српског ватерпола.

- Захвалан сам породици, отац Малиша је легенда Ташмајдана, од њега је све почело. Мајка је проживљавала све моје повреде, победе и поразе.  Виктор нам је слао лудачку енергију у Токио и све ове године је причао како ћу остварити своје жеље, да у то не сумња.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Bcs Šabac
Komentar je bio za Perkovića iz Primorca i njegovom novom transferu. Mogao bi možda da završi u Radničkom, to sam mislio.
Bcs Šabac
U Kragujevcu, normalno je kod Jugoslava Vasovića da ode Kotoranin.
m ikica
Koji je to Kotoranin otisao?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.