Чељабинск је 2013, био важан због стања у организацији, Дубаи, годину дана касније, ради анулирања делом неуспеха у Барселони 2013...
Дакле, што се Савића тиче резултате у Рузи није морао ни да зна. Било му је важно да екипа стоички одради напорне тренинге.
И теретану Александра Јаника, па пливање Владимира Павловића, техничко тактички рад самог селектора и његових помоћника. Уз то некада и два пута дневно по два сата у аутобусу.
Србија је на крају освојила прво место, показавши по ко зна који пут менталну снагу кад је то било најпотребније.
Србија је играла са четворицом млађих по репрезентативном стажу играча. Нема више Никића и Гоцића. Они су једноставно делови дивне прошлости и као играчи и као личности.
Сада су ту нова имена и то је спорт. Повређен је био Мандић, Јакшић остао у Београду. Суботић, В. Рашовић, Убовић и Драшовић су имали сасвим пристојну минутажу, али је било видљиво да је њима потребно још много рада пре свега на рутини у великим мечевима.
И нико не жури. Уосталом, Савић је на конференцији за штампу јасно рекао:
– Баш мене брига какав имају притисак. Ако хоће да буду играчи...
Савић свесно прави екипу од 20 имена и уопште не би било чудно да се ти састави мешају у наредном периоду. Тај списак ће се и повећати талентима, да би се правио темељ за 2024. Такви су планови.
Колико ће се у то уклопити резултати, остаје да се види. Светски куп у Рузи протекао је баш лепо што се свега тиче.
Стиже још један далеко тежи испит. Србија ће на Светском првенству у Мађарској бити на мети свих.
– Досадили смо свима, али нама није досадно да радујемо народ – порука је новог капитена, Филипа Филиповића.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.