ПИШЕ: Дејан Стевовић
Могло је да се чује у изјавама играча пред полазак на Универзијаду задовољство чињеницом да су тренирали са Дејаном Савићем и да ће их он, са делом сарадника из сениорског стручног штаба, водити на овом такмичењу. УССС је еуфорично неколико дана раније објавио вест о Савићу, повезујући га непотребно са патриотизмом, жељом да освоји медаљу коју нема као тренер итд.
Савићева одлука нема везе са тим. Она је донета још крајем прошле године када се правио календар такмичења. Тада је рекао да ће бити на студентској клупи јер ће у саставу имати тим у којем би већина играча, по његовој процени и процени сарадника, била на Олимпијским играма 2024. Овом саставу недостаје Мандић. Наравно, далеке су игре 2024, могуће су нове промене али у овом тренутку је списак овакав.
Савић је визију имао и 2014. када је на ФИНА куп у Алмати одвео потпуно подмлађен тим. Из те генерације ту су Мандић, Ранђеловић, Јакшић, браћа Рашовић, Васић, Убовић... Србија је тада победила комплетну Мађарску на петерце, освојила трофеј који је био мање битан од показаног потенцијала.
Од тада, па све до Будимпеште 2017 Савић је играо са 15 играча, на сваком такмичењу (уз указивање шансе младима у Светској лиги) освајао медаље, никада не стављајући себе у први план већ момке са којима је радио, наравно уз помоћ стручног штаба. Такав приступ донео је ватерполистима у изборима сијасет првих места у земљи и свету, играчима појединачна највиша признања, Савићу серију награда за најбољег тренера планете.
Свестан да је све пролазно, селектор је одмах после Рија рекао да треба да са навикнемо и на неки пораз и да је тешко поновити серију која је била од 2014 до 2016. И то је реалност. Али рекао је да треба учинити све да се из скромног играчког фонда формира састав који ће моћи да 2020 и посебно 2024 одржи рејтинг српског ватерпола. Посебно је критичан период после Токија и сагледавајући ту слику решио је кад год може да младе играче уводи у систем и припрема за преузимање најтежих репрезентативних обавеза. У томе и јесте поента вођења студентског тима.
Због тога је сматрао добрим што колеге из стручног штаба Ћирић и Стевановић раде у српским клубовима. Ћирић у Партизану са контролом Бањице, Стевановић у Радничком који се поново диже а сам Савић је преузео Црвену звезду са циљем да од талената овог клуба покуша да направи нешто. Ту су Шабац којег ће вероватно водити Рађеновић и Војводина са Цукићем као основ квалитета клупског српског ватерпола. Он, истина, одавно није био тањи, али једино радом може да се подигне.
И ту је та Савићева визија да радом у репрезентацији кад год може и у клубу када му обавезе са националним тимом нису у првом плану учини све да српски ватерполо не падне у осредњост. И та визија је на месту . Бар ту нема дилеме.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.