Душан Мандић је по завршетку утакмице са Италијом и пораза 9:10, којим је Србија остала без медаље, све рекао:
– Није лепо кад се заврши без одличја, па макар то био и овакав турнир потпуно небитан у читавој години. Али, могли смо доста тога да видимо и да бар знамо како да се припремимо за оно што нас чека.
Без одличја, то Србија није навикла. Последњи пут 2013. на СП у Барселони. Небитан турнир, потпуно тачно, такмичење којим је ЛЕН показала зубе ФИНА на штету играча, тренера, календара.
Мађари и Шпанци су играли у Ријеци а сутра ће већ снаге одмерити у Барселони, у Светској лиги.
Црногорци су јутро после турнира кренули за Љубљану, па авионом за Београд и одатле у Букурешт, где ће тражити визу за завршни турнир Светске лиге.
Турнир је био заправо за Хрвате да наставе са слављеничким расположењем после Будимпеште 2017. Успели су у томе и промовисали Фатовића као будући јак адут. Можда није Сукно, али биће играчина.
Шпанци задовољили, биће јачи са Перонеом. Италијани од дебакла на старту до своје препознатљиве агресивне често и претеране игре против Срба, Мађари, Црногорци и Грци отаљавали, Французи дошли да уче.
Срби? Некомплетни, неуиграни, па чак и физички неспремни. Кад то немаш онда у моментима када треба рутински завршити посао, као после две четвртине са Хрватима и 4:1 и вођства против Италије 5:1, све је падало у воду.
Догађало се да се пажња више обраћа на судије а не на затварање контри, да нервоза чини да се са играчем више тражи слабо решење.
Поменуте две четвртине дају Савићу право на оптимизам, друге две четвртине му неће омогућити миран сан чак и када дођу повређени Убовић, Ранђеловић и Митровић односно одморни Прлаиновић.
Обојица голмана су имали светле моменте. Док се стварала разлика са Хрватима и Италијанима Пијетловић и Митровић су били несавладиви а касније морали су да уђу у опште сивило.
Филиповић и Мандић су вукли до изнемоглости, а Душко Пијетловић је био посебна прича. Снажан, моћан, мотивисан са огромном минутажом.
То су утисци са трибина, можда и погрешни. На борбености и жељи нема замерки, млади Лазић је две најтеже утакмице одиграо врло добро али још није ауторитет за судије. Треба време.
Многе боле три узастопна пораза од Хрватске. Они неће имати снагу ако се до Барселоне Србија спреми како зна. Тада су шансе потпуно отворене.
Међутим није Савићев проблем и уопште проблем репрезентација снага Хрватске, Италије, Мађарске, Црне Горе, Шпаније. То је у категорији проблема ознака „Б”. Под „А” је сама Србија и све оно што наш ватерполо има данас.
Да не говоримо о финансијама. Туцак кичму тима има у Југу, код Грка Влахоса су сви у Олимпијакосу, Кампања у Италији и Мерц у Мађарској готово да немају репрезентативца напољу.
А Савић? Код куће двојицу можда тројицу и то оних који тек куцају на врата. Остали су на милости знања тренера у Русији, Мађарској, Румунији, Италији Хрватској... Лоше и како од свега напртавити добру питу... Време лети, треба мислити и на нове снаге.
Хрвати су одлично организовали турнир. Ни једна једина замерка. Базен прелеп, љубазност и претерана. Уосталом кад су главни спонзори ХЕП, ИНА и други све је лакше.
Тако би и код нас било фино да се у базене укључе ЕПС, НИС и други... Али то је нека друга прича али прича која би морало да се брзо решава. Можда одмах после председничких избора 24. априла.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.