– Мирни смо, знамо како би требало. Хоћемо ли успети? Надам се, али не играмо само ми.
Пола сата касније екипа је завршила тренинг и замолила селектора за пола сата кафенисања на плажи.
– Само пола сата. Договорено.
Момци су се забавили, попили кафу. Мирни, можда и превише мирни за дуел који је значио много. Хрвати са 3:0 у последње три утакмице, Србија са жељом да то прекине.
– Можда је наш мотив већи – причао је Филип Филиповић.
Савић не воли много да даје изјаве и пре и после утакмице. Схвата новинаре али моли да и они схвате њега. Када се све завршило, рекао је да никад толико исцрпљујућу утакмицу Србија није одиграла.
Дан касније. Дан пред Шпанију. Савић даје слободно пре подне а он са стручним штабом у соби анализира игру ривала који, објективно, не би требало да представља велики проблем.
Дан утакмице. Пре подне се иде на такмичарски базен. Мало људи. Савић седи у кафићу са новинарима:
– Шта ћу на базену. Никада не идем на дан утакмице на тренинг. Па финале је човече. Њима сада нико не треба.
Играчи свесни велике прилике. Велика шанса за злато. Пети пут за Србију, четврти за редом. За историју у било којем спорту.
Крај финала. Никоме и не пада на памет да корпулентног селектора убаци у базен. Дејан Савић, лаганим ходом креће према Мартину, шпанском колеги. Корак пре загрљаја застаје, прави наклон о којем сада брује сви.
– Шта се од тога прави драма? Урадио сам оно што сам мислио да треба. Одиграли су одличан турнир, имали можда и неки ветар као домаћин али су заслужено у финалу. Хтео сам само да покажем шта мислим о Шпанији на јаком такмичењу.
Повратак у хотел. Разговарамо и у једном тренутку констатујемо:
– Ово што радимо једноставно није нормално.
На конференцији за медије је то поновио:
– Момци се боре против логике. Огроман успех у никад јачој конкуренцији.
А каква је логика? Савез у старим, великим дуговима, базени све проблематичнији, стручна база код куће све тања, ни један једини репрезентативац не игра у Србији (учиниће то Гојко Пијетловић за Шабац), клубови без икаквог рејтинга, можда чак и на регионалном нивоу. А репрезентација првак Европе.
Од 2013. 11 златних медаља, једно треће место. Можемо да додамо и универзитетско и медитеранско злато. Неуспех седмо место на СП пре пет година и ако треба четврто место у новом Европа купу. Какав биланс, 14 медаља (13 златних) на 16 такмичења.
– То је наш посао. Да дамо максимум. Стално причамо о тој атмосфери која се градила. Имам са екипом специфичан однос. Тачно се зна када смо пријатељи, најбољи на свету а када је то посао у којем је мени глава на пању као тренеру и њима као играчима.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.