Филиповић: Ко год ме зна зна и то да одмах скидам медаљу ако није златна... Балкона никад доста

1

Дивни моменти, свакако најлепши у мојој капитенској каријери - наглашава Филип Филиповић

ФОТО: Н. Неговановић

У ово доба прошле године медији су дизали непотребну гужву, описујући како је на мести за трећепласираног на Светском првенству Филип Филиповић одмах скинуо медаљу и ставио је у џеп. Они „који све знају“ сматрали су да српски капитен свесно минимизира како успех своје тако и златну медаљу хрватске репрезентације.

Тада је кратко објаснио:

- Ко год ме зна зна и то да одмах скидам медаљу ако није златна. То нема везе са поштовањем резултата и Србије и других екипа.

Годину дана касније није скидао медаљу. Поносно је држао злато на грудима, пехар добијен од председника ЛЕН Паола Барелија као и признање за најбољег играча турнира који му је уручио секретар ТВПЦ Дејан  Перишић.

- Дивни моменти, свакако најлепши у мојој капитенској каријери. Већ је толико тога речено о финалу са Шпанијом да не знам шта бих додао. Бољи смо тим и верујем да би у наредним сусретима далеко лакше стизали до победе. Али ово је специфичан сусрет био.

Србија је МВП

О проглашењу за најбољег играча шампионата искрено каже:

- Нисам задовољан својом игром. Нека суде други, али сматрам да титула МВП припада свим играчима, најмање мени. Заправо Србија је МВП.

Свашта је пролазило кроз главу онима који дуже прате ватерполо. Шпанија је 2007. петерцима стигла до бронзе на СП у Мелбурну. Две године касније Србија је против истог ривала стигла до злата на СП. Било је још петераца у међусобним дуелима.

- Петерци су лутрија у већини случајева. Али када имате овакве момке, сматрам да смо их довели на један виши ниво! Као кад на лутрији знате који бројеви излазе. Србија је до сада четири пута освајала злато. Први са Мађарима у трилер мечу, други са Црном Гором у, такође драматичном сусрету, трећи у распеваној партији са Мађарима и последњи у Арени где није било шансе да изгубимо и да је тим света играо. Сада први пут петерци, чудан осећај. Било би мало без везе да је серија прекинута на тај начин. Срећом све се добро завршило.

Код петераца Филип је отворио серију. Следили су га Прлаиновић, Мандић, Алексић и на крају Ћук.

- Мислим да је увек такав редослед. Селектор одреди петорицу, ми се договоримо којим редом. Нисам сумњао, све су то сјајни шутери. Најлепше је било када је Ћук, који никада не мења фацу, погодио и мртав хладан једва подигао руку у знак тријумфа док смо ми већ на свој, добро познати начин славили у води. Прави крај занимљивог такмичења. А верујте ми да смо пожелели да потраје још који дан. Нама је било толико лепо и пријатно да смо по први пут пожелели тако нешто.

Сви се слажу да је Србија имала прави испит у дуелу са Хрватском. Ривал је имао ветар у леђа победама у Будимпешти, Сплиту и Ријеци. Србији се није добро писало.

- Тако је изгледало, али знали смо тачно ста желимо у том мечу. Држали смо се договора, нисмо мењали стил игре. Имали смо један сличан меч у Будимпешти годину дана раније, када смо били исто тако добри и ефикасни у нападу, али нисмо успевали да ухватимо ритам у одбрани. То је био кључ успеха ове године! Но да се вратим на прошлу годину. Нису ме узбудили порази у Европа купу. Играли смо код њих, некомплетни у атмосфери славља због светског трона. Не заборавите да смо и у тим сусретима једно време диктирали игру.

Уочи полуфинала Филип је новинарима дао следећу изјаву:

- Када победиш узастопно три пута имаш ветар у леђа. Када изгубиш три пута мораш да се погледаш у очи, пресабереш и видиш где грешиш. Па ако видиш онда је добро. Мислим да је наш мотив већи.

После меча није се обазирао да ударац преко воде Лорена Фатовића. Да је резултат био другачији могао је то да буде опасан моменат. Овако...

- Овако још боље. Била је то права наша утакмица, месо у месо, кост у кост, одбрана па све остало!!! Знали смо шта хоћемо, играна је „ Српска одбрана“ против које се победнички потез тешко налази.

Филип је први пут био капитен у Рузи на финалу Светске лиге. Тада му је горњи део пехара пао на главу. Рекли су, ко зна зашто је то добро. Потом је водио тим у Будимпешти. Наследио је Живка Гоцића.У једном тренутку су сви српски капитени били у Барселони: Вујасиновић (до 2008), Удовичић (до 2013), Гоцић (до 2017).

- Моја друга година у тој улози. Помогли ми сви саиграчи, поделили смо улоге  око оперативних ствари. Растеретили су ме и тако треба да буде а и неке ствари треба да иду својим током.

У односу на Будимпешту 2017. има јасно виђење о атмосфери:

- Није се променило ништа осим што треба да се истакне дисциплина у сваком смислу. Била је на много вишем нивоу, проистекла је из самосвести играча да прошле године није била како треба за остварење врхунског резултата. То је било и нормално после оног олимпијског циклуса. Сами смо то дигли на виши ниво.

Дилеме око Река

Нове су околности у Про Реку са новим играчима и Ратком Рудићем:

- Тако је, не свиђа ми се могућност да не играм цело првенство. Размислићу још неколико дана, да видим шта желим пре свега од себе јер морам да о томе мислим како би у Токију био у правој форми.

Ова екипа има нешто што друге немају. Дан пред дуел са Хрватском Филиповић је замолио селектора Дејана Савића да се повратак са тренинга помери за 30 минута како би момци попили пиће у кафићу на плажи.

- Није то први пут од како је ова екипа на окупу. Али је био први на првенству. Знате тренери су увек оптерећени имамо ли довољно времена за тренинг, а само мали број зна да има нешто и ван базена-кафић. Шалу на страну, толико дуго смо заједно да се све зна а млађима није тешко да се уклопе. Волимо да смо заједно и да имамо времена за нас . Тај дан је био посебан. Прле је частио екипу за свој 300. наступ, а околности и атмосфера која се направила у том тренутку је била као из филма. А опет тако спонтана и непоновљива.

Тада су новинари замолили Филипа да са неколико кадрова забележе то дружење на плажи:

- Немојте, молим вас.... Ово је наше, приватно а знате да смо вам увек на располагању.

И новинари су га послушали, тим пре што ни једног јединог тренутка нису имали проблем са снимањем тренинга, добијањем изјава.

- То је наш посао али волим да се поштују правила. Кад смо сами онда смо сами и то има разлог. И У Београду смо славили у друштву породице, уживали са децом. Огромни су то напори тих месец и кусур дана па су опуштања без јавности потребна.

Савић у Филипу има десну (леву) руку. Њихови разговори дају резултат.

- Шта бих ја морао да причам о Савићу када свет зна какав је. Играо сам са њим, упознао га као играча. Резултати говоре какав је селектор. Али има нешто харизматично, упечатљиво. Рекао бих да он и читав стручни штаб функционишу беспрекорно, да живе за успех екипе али пре свега за функционисање које ће створити атмосферу за прави резултат.

Еуфорија је била потребна Србији после слабијег резултата фудбалера у Русији. Зна се и да су ватерполисти због скромности, пожртвовања, давања максимума у сваком моменту љубимци нације.

- Знамо колико нас воле и цене и то је наш ветар у леђа. Балкона никад доста, били смо баш весели. Драго ми је да је и син Вук (5) осетио како то изгледа. Снашао се. Што се понашања тиче тако смо једноставно научени. Од малена. Репрезентација изнад свега. Тако је било, тако је сада, тако ће бити увек.

Толико сам узбуђен због речи и обећања

Председник ВСС Виктор Јеленић током боравка у Барселони није желео играче да оптерећује одличним резултатима разговора са председником Александром Вучићем. Пустио је да први човек државе то сам каже:

- Оно што смо чули је заиста сјајно. Велико охрабрење. Толико сам узбуђен због речи и обећања које смо добили, да једва чекам да викнем на сав глас да је ватерполо заиста коначно добио признање у својој земљи! А то је најлепши могући осећај, кад вам кажем! Зна се за покривање базена у Врњачкој бањи, за регулисање свих дугова, за већи буџет. Још смо причали, чуо је неке наше идеје, предлоге и заиста мислим да је ватерполо овим пријемом добио нешто што није имао до сада - сигурну будућност.

Повезане Bести

Kоментари (1)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:
Milan

Važno je da si pohvalio Vucica i da sebi gradis mjesto u politici za mjesto buduceg ministra sporta u Vladi Srbije već dobio diplomatski pasoš kao da su ostali igrači tvoj servis.Priznao si da nisi zaslužio titulu MVP prvenstva to je lijepo od tebe .Za tebe su to odradili Perisic , Jelinic preko Lonzija nisam siguran da je to bas džabe kada je Lonzi u pitanju.

Одговори

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру