Прлаиновић: Медаље су део васпитања

Неко ће рећи да је реклама, тек волим да седим у Прлаиновићевом кафићу на Вождовцу. Чиним то најмање два, највише три пута годишње, када пристаје да разговара за „Журнал“. Ту је кафа врхунска и атмосфера одлична...

Пре 45 дана у разговору уочи ЕП у Барселони смо причали. Читаоци се неће љутити и опростиће ми што разговор није у званичној форми „на ви“. Тешко је после толико прича, интервјуа, анализа, остати протоколаран.

Дакле, пре тих 45 дана ми је Прле, између осталог одговорио, на два питања: како тумачи да многи ван Србије сматрају да је доминација Савићевог састава после освојене бронзе у Будимпешти завршена и да ли Хрвати могу да буду толики оптимисти у могућем дуелу, после три везане победе у међусобним сусретима.

Рекао је:

- Имамо глад за победама. Можда не као када смо имали 20 година. Али не сумњај да постоји. Да не постоји не би играли. Хрвати? Видећемо то када се  буде играло. Причаћемо када се све заврши.

И, ето, јуче прича:

- Освојили смо злато. То је можда једини прави одговор на она питања. Увек је важно четвртфинале и сусрет са Мађарима смо одиграли јако добро. Нису били на свом нивоу али је мене храбрила игра у одбрани, стекли смо самопоуздање.

Финале са Шпанијом су решили петерци. Два злата овог лета, два освојена ударцима са пет метара.

- Да, то је занимљиво. Медитеранске игре су друго такмичење, припремно али у Барселони је требало показати смиреност. Победили смо доста пута на овај начин.

Како то изгледа, шта размишљаш док пливаш ка лопти...

- Само су две ствари су непоходне - срећа и знање.

Какве су шансе голмана у том дуелу?

- Мале, баш мале ако се добро шутне. Сећам се, у Мађарској сам играо сусрет у којој су обе екипе постигле у серији, по 13 голова из петераца.

Невероватно, па да голман крене у једну страну 13 пута, погодила би га нека:

- Можда, али видиш није. И обично једна одбрана пресуди. Био сам сигуран. Искуство је ту. Промашивао сам у Мелбурну 2007, Риму 2009 али сам доста пута погодио. Да би погађао мораш некад и да промашиш.

За тренутак се поздравља са младим ватерполистима који долазе на пиће и наставља:

- Важна је психолошка припрема. Ментална снага је наш квалитет, посебно победнички менталитет. То је оно што нас, уз друге квалитете, издваја. Тај менталитет се ствара од малих ногу, од млађих категорија, првих тренера.

Поново пауза и констатација:

- Држи ме још жеља да тренинг одрадим на најбољи начин. Не само мене већ и друге играче из моје генерације. Још увек зна да ми буде криво ако нисам одрадио припрему како треба. Када то нестане, вероватно неће бити ни игре. У Барселони смо показали жељу да будемо у врху, имали смо спортски мотив да будемо најбољи и тако ће сигурно бити до Токија. А после, ко ће остати, ко ће отићи... Видећемо. То је све поштена спортска и животна прича.