Још једном је на делу огромна разлика стања клупског ватерпола у две земље. Ференцварош је рутински оставио црвено-беле на још једној нули. Шампион Мађарске се тек за ову утакмицу окупио у 2019.
– Ово нам је прва озбиљнија акција у овој години. Имали смо десетак дана паузе почевши од католичког Божића па све до пар дана после Нове године када смо одрадили четири тренинга са Динамом из Москве. После тога смо Никола Јакшић и ја добили слободно за наш Божић, и због тога сам захвалан клубу – каже Стефан Митровић, један од тројице српских интернационалаца у редовима Ференцвароша.
Отпор Црвене звезде сте сломили у трећој четвртини. Да ли резултат 15:6 осликава реалан однос снага?
– На крају утакмице смо ушли у ритам. Нажалост, таква је ситуација да смо добили екипу из Србије девет голова разлике, можда је могло и више да буде. Жао ми је што је тако, али с друге стране, надам се да ће ствари да се поправе јер од овог горе тешко да може.
Актуелна тема је и ситуација у Партизану. Како проживљавате тешке дане ватерполо великана?
– Имам своју личну причу према Партизану коју држим за себе. Боли ме, али држим у мени, не ширим даље. Желим им све најбоље... Желим да неко не погине на оном базену мученом, да се нешто не сруши. А остало...
Домаћи трофеји су Партизану увек главни циљеви у сезони.
– Великом другу и тренеру из репрезентације Стефану Ћирићу желим да покуша да уради нешто у тешкој ситуацији.
После три узастопна успеха, трофеј купа је променио власника.
– Жао ми је. Навијам за Партизан, то је мој клуб. У било ком облику их подржавам – истакао је Митровић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.