Дан после.
Филип Филиповић, капитен српске ватерполо репрезентације је дошао у нашу редакцију. Видно уморан и још видније задовољан. Србија је скинула бригу са врата, ватерполисти су први екипи спорт који је обезбедио учешће на Олимпијским играма у Токију.
На констатацију да је сада време за миран рад, насмејао се и рекао:
- Рад је увек тежак али је изванредно што смо одрадили шта смо хтели. Из искуства знам колико смо добар посао урадили.
Искуство је права реч. Филиповић је био у саставу претходна три пута када су се освајале Светске лиге уједно и обезбеђивале Олимпијске игре.
У Берлину 2007. играо је после операције вилице када није могао поштено ни да се насмеје. Четири године касније у Фиренци „уништио“ је Италијане у мечу одлуке а оно што се догодило у Бергаму 2015. имало је репризу пре два дана на Ташу. Оба пута су пали Хрвати.
Са њима је увек сјајан меч, права посластица за ватерполо заљубљенике:
- Јесте јер су и они одлична екипа. Увек знамо да ће то бити велики начин, сваки прича за себе и сваки за памћење.
Финале за викенд напорно али и незаборавно.
- Да, ово што се догодило на Ташу је незаборавно. У сваком погледу и част је бити део те приче. И на базену и ван њега.
Комплетан текст можете прочитати у штампаном издању Спортског журнала за 25. јун.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.