Почетна / Ватерполо / Репрезентација

ГРОМОГЛАСНИ И ПОРЕД "СМАКА СВЕТА" - Знаш како је било на Ташу, по оној киши, када смо играли са Хрватима?

Понашање публике на финалном сусрету Светске лиге Србија – Хрватска (11:10) и даље у центру пажње
ФОТО: ВСС

Било је утакмица и са већим улогом, сигурно је било и драматичнијих али нема никакве дилеме да ће овогодишње финале Светске лиге , дуел између Србије и Хрватске имати стални пратећи епитет попут митски, епски, незабораван…

Улог мање - више, он је сваке четврте године такав. Победник Светске лиге иде на Олимпијске игре. Када се у тој борби нађу две најбоље екипе света, онда то има већ посебну тежину.

Србија се борила да сруши правило да не може два пута ривал приближне јачине да се порази на истом такмичењу. И у томе је успела.

Квалитет Срба и Хрвата је нешто попут највећих светских дербија у фудбалу, кошарци, рукомету… Једноставно, када су у базену такви асови онда у ватерполо свету све стаје.

И имало је шта да се види али о квалитету је већ све речено.

Утисак финала је публика. Бројна, коректна (констатовали сви хрватски медији), навијачки жестоко опредељена, да помогне љубимцима и спремна да остане на својим местима када су киша и ветар стварали ситуацију “смака света”.

Мушкарци су поскидали мајице, девојке тражиле начин да ставе нешто на главу као заштиту, али никомем баш никоме није падало на памет да напусти Ташмајдан.

И та енергија са трибина ће временом, добијати разне називе али сви ће бити у стилу “ а знаш како је било на Ташу, по оној киши, када смо играли са Хрватима”.

Препознали су то играчи у својим изјавама, истакавши да су добили додатни ветар у леђа видевши да нико не одлази.

Остаће дакле запамћен тај епски дуел по квалитету, драматици и публици. Могли би сада и о чињеници да европски и олимпијски шампиони од шест дана, у четири нису имали адекватну посећеност. Трибине су биле пуне како треба само против Хрватске.

Превише смо избирљиви не схватајући да треба гледати своје против било кога. Мађари су ту најбољи пример. Али да овим закључцима не умањимо допринос присталица Србије у финалном мечу. А он је, поновимо, био одлучујући.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Brada
Zato su i zasluzili nacionalni stadion tj. bazen, a ne oni crni fudbaleri, da crnji nemogu biti, a izgleda da to mogu dobiti jedino ako kuma kokezu dovedu za presednika vss

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.