Специјално за Журнал из Гванџуа: Дејан Стевовић
Петак је био први радни дан за српске ватерполисте на Светском првенству у Гванџуу. Дан раније сместили су се у зграду 113 великог спортског села у којем су сви учесници првенства. Селектор Дејан Савић је, први пут у комуникацији са медијима, рекао:
– Морам да поновим да је у Јапану било заиста добро. Одговарало је све и једнима и другима и готово је извесно да ћемо се наредне године поново тамо припремати пре почетка Олимпијских игара у Токију. Све је било како смо замислили, није било здравствених проблема и мислим да смо погодили.
Први дан у месту одржавања Светског првенства је донео и први проблем. Требало је да у одређеном термину заједно тренирају и Срби и Американци.
Двојица Дејана, Савић и Удовичић. Селектори репрезентација су планирали и спаринг, неопходан обојици.
Међутим, возач је промашио базен, појавиле су се касније и неке грешке домаћина у терминима, па је дружење српских и америчких ватерполиста почело касније.
– Мора и организатор да се уигра. За сада то све није како треба али верујем да ће до почетка све бити по плану.
Корејци се поносе да припадају малом броју држава који су били организатори и Летњих и Зимских игара, Светског првенства у фудбалу, Универзијаде, планетарног шампионата у атлетици.
– Очекујемо око десет хиљада учесника у свим ролама, спортиста, тренера, функционера, представника медија – кажу домаћини.
У организационом смислу када је у питању транспорт до Гванџуа ни најмања замерка. Љубазни волонтери буквално брину о учесницима чим кроче на аеродром у Сеулу.
Помогну око пасошке контроле, узимања пртљага и налажења транспорта до Гванџуа. Од Сеула до Гванџуа је потребно четири сата аутобусом или нешто више од три возом.
Узгред од бординга у Београду, преседања у Абу Дабију и доласка у Гванџу потреба су 24 сата.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.