Ostavio je veliki trag u srpskom reprezentativnom vaterpolu. Od raspada Državne zajednice 2006. Slobodan Soro je bio u reprezentaciji, zaključno sa Olimpijskim igrama u Londonu

Tweet

Bilo je to pre sedam godina. Danas je Slobodan Soro takođe uspešan među stativama. Prošle godine je branio za Savonu, a priča sa reprezentacijom Brazila traje skoro pet godina.

Koliko god Soro bio jedan od tvoraca velikih uspeha srpskog vaterpola, vrlo često je primoran da se osvrne na utakmicu Brazil – Srbija u trećem kolu grupne faze Olimpijskih igara u Riju.

Brazil je napravio jednu od najvećih senzacija u istoriji vaterpola. Pobeđena je Srbija, u tom trenutku aktuelni osvajač svih trofeja i najveći kandidat da bude i na olimpijskom tronu.

Sećate se, dva remija sa Mađarskom i Grčkom, mečevi u kojima je Srbija samo jednom bila u vođstvu. Očekivalo se buđenje protiv Brazila. Počelo je dobro a onda je Soro spustio roletne, zabeležio blizu 20 odbrana i njegov tim je pobedio 6:5.

– Posle te pobede nisam znao šta osećam. Nisam baš nema umetnička duša da to lepo opišem ali mislim da je prava reč praznina. To ti je jedna vrsta lepote sporta. Imao sam takvu istoriju sa srpskom reprezentacijom i možda je paradoks, ali to je bio moj doprinos osvajanju zlata u Riju. Da, pomogao sam tim odbranama Srbiji.

NJegovo razmišljanje je logično mada je u tim danima bio „državni neprijatelj broj jedan”. Objašnjava:

– Posle onakvog starta trebao im je reset. Da su nas pobedili golom razlike ili remizirali bilo bi to loše za njih. Zavarali bi se. Ovo je bila prava mera, da se nađu na konopcima, da shvate da su u ćošku i da je vreme da pokažu sve što znaju...