Било је то пре седам година. Данас је Слободан Соро такође успешан међу стативама. Прошле године је бранио за Савону, а прича са репрезентацијом Бразила траје скоро пет година.
Колико год Соро био један од твораца великих успеха српског ватерпола, врло често је приморан да се осврне на утакмицу Бразил – Србија у трећем колу групне фазе Олимпијских игара у Рију.
Бразил је направио једну од највећих сензација у историји ватерпола. Побеђена је Србија, у том тренутку актуелни освајач свих трофеја и највећи кандидат да буде и на олимпијском трону.
Сећате се, два ремија са Мађарском и Грчком, мечеви у којима је Србија само једном била у вођству. Очекивало се буђење против Бразила. Почело је добро а онда је Соро спустио ролетне, забележио близу 20 одбрана и његов тим је победио 6:5.
– После те победе нисам знао шта осећам. Нисам баш нема уметничка душа да то лепо опишем али мислим да је права реч празнина. То ти је једна врста лепоте спорта. Имао сам такву историју са српском репрезентацијом и можда је парадокс, али то је био мој допринос освајању злата у Рију. Да, помогао сам тим одбранама Србији.
Његово размишљање је логично мада је у тим данима био „државни непријатељ број један”. Објашњава:
– После онаквог старта требао им је ресет. Да су нас победили голом разлике или ремизирали било би то лоше за њих. Заварали би се. Ово је била права мера, да се нађу на конопцима, да схвате да су у ћошку и да је време да покажу све што знају...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.