Ако је за утеху у појединачним признањима једно је ипак отишло у Србију. Нада Црвене звезде Василије Мартиновић је са 21 голом био најбољи стрелац турнира.
По доласку у Београд два дана одмора, а среду се први пут јавио шефу стручног штаба Игору Милановићу. Представља се у првом разговору за Журнал:
– Рођен сам 13. јануара 2003, био сам најмлађи у репрезентацији. Једини сам то годиште. Играм и на десној и на левој страни. Више сам до сада био на левој али сам у Тбилисију одиграо на супротној без проблема.
Коментаришемо Тбилиси и на констатацију да је Србија била ослабљена неиграњем Петра Митровића каже:
– Тачно, али то не сме да буде алиби за показано. Имали смо доста грешака, као да нам је у најважнијим моментима недостајала воља, храброст да урадимо нешто више.
Посебно се то видело у дуелу са Мађарском. Ривал је водио чак 8:0.
– Као да су нас те две четвртине освестиле. Тек тада смо почели да играмо. Онда је уследио пораз од Грка у четвртфиналу и тешко нам је свима пао. За пето место смо имали сусрет са Црном Гором. Прво смо губили великом разликом, затим преокренули и на крају им поклонили утакмицу.
И ту је крај приче о Тбилисију. О својим првим спортским данима каже:
– Живео сам у Обреновцу, тренирао пливање. И таман када сам мислио да одустанем почео сам ватерполо. У септембру 2014. сам прешао у Звезду. Тренери су ми у тим данима били Јасмин Халиловић, Александра Филиповић, Борис Поповић и Марко Милинковић.
Тадашњи тренер Звезде Дејан Савић је приметио Мартиновићев таленат и убацио га у први тим:
– Дебитовао сам 25. јануара 2018. против Медвешчака. И Савић ми је био тренер, сада Милановић.
Одличан је ученик Спортске гимназије. Сада је друга година. После тога:
– Сигурно ћу да завршим факултет. Још не знам који, рано је. У ватерполу ми је сан „А” репрезентација. Има ту велики број играча који су ми узори. И Филиповић, и Мандић и Прлаиновић и Ћук и Митровић... Сви су велики играчи. Од странаца Варга и Јоковић. Играчи са знањем и карактером.
Породица се преселила у Београд. Родитељи, две стари сестре, значи мезимац:
– Тако некако... Уписао сам ауто школу, за сада ми аутобусом треба пола сата од Церака. Није тешко.
Уговор са Звездом још није потписан:
– Причали смо, требало би ових дана и то да се догоди.
Милановић је својевремено гурнуо у ватру Мандића, Шапоњића и Дедовића. Ако нешто у раду воли то је да пружи шансу младима.
Одличним играма у Тбилисију Василије Мартиновић је на врху листе оних на који ће један од најбољих играча свих времена посебно да обрати пажњу.
Јер, ако се обистине приче са стране, сада мали Василије би могао да буде велики играч. За сада је само велики таленат.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.