Митровић: Само да се ово чудо заврши са што мање последица, мада и ово до сада је много

Будимпешта је последњих година место живљења српских ватерполиста. Ове године су у Ференцварошу Никола Јакшић, у Вашашу Слободан Никић, у ОСЦ-у Бранислав Митровић, Сава Ранђеловић, Немања Убовић, Андрија Прлаиновић… ОСЦ није пустио свој српски квартет да испрати дуел са Шпанијом у Београду и потом припреме у Атини.

- У Будимпешти сам, ту је комплетна породица. Чини ми се да је овде некако лакша ситуација али је јасно да се тражи дисциплина. Објекти су затворени, све је прекинуто што се спорта тиче – каже Бранислав Митровић.

Репрезентативни голман је дуго у Мађарској, има држављанство. Бранио је за Дебрецен, Ференцварош, Егер и сада ОСЦ који игра изванредно.

- Да, имали смо и имамо баш добру сезону али… Сада то није уопште битно. Остаје нам да чекамо.

О неком раду се ипак брине:

- Имам ту у карту неколико терена са справама. Она који нису ограђена су слободна за рад и ту покушавам да одржим кондицију. Ипак је ватерполо мало специфичан, вода је нешто сасвим друго. Клупски тренер нам је послао неке вежбе и то одрађујемо.

О такмичењима нема ни помена:

- Не, али разговарамо. Не знам каква је судбина такмичења, да ли ће се, када све ово прође уопште завршавати. Затим Олимпијске игре су неизвесне. Ако би се помериле неки месец имали би времена и да завршимо клупска првенства и да се припремимо. Али, не зависи ништа од нас. Само да  будемо пажљиви, дисциплиновани и да се ово чудо заврши са што мање последица. Мада и ово до сада је много.