Kрштенице не говоре неистину, Србија је у Будимпешти била у просеку најстарија репрезентација са 30,7 година

Tweet

Завршетком највећег такмичења, Олимпијских игара, селектори подвлаче црту, анализирају урађено и планирају наредни циклус. Програм од четири године готово извесно повлачи и промене у играчком кадру, већи је број играча који су на Играма ставили тачку на успешну каријеру. Успешну, не само због резултата већ и због чињенице да обухватају учешће на таквом такмичењу као што су Игре.

Тако је требало да буде и овог августа када би се спустила завеса на такмичење у Токију. Имали би баш доста тема за размишљање селектори најјачих ватерполо нација. Године чине своје, ваља мислити на промене.

Анализирали смо саставе најјачих седам европских земаља на шампионату „старог континента“ у Будимпешти, са предпоставком да би се у потпуно индетичним издањима представили у Токију. Наравно, могуће су измене – две али не толико да поремете неки однос снага када су годишта у питању. Уз то, у Токију би се играло са мање играча, 12 али ни то не би реметило композицију тима када су годишта у питању.

Дакле, крштенице не говоре неистину. Србија је у Будимпешти била у просеку најстарија репрезентација са 30,7 година и чак осморицом легендарних ватерполиста који би крај ове календарске године дочекали са 30 и више од 30 година. У тој групи је голман Гојко Пијетловић најстарији са 37, следи његов брат Душко и други голман Бранислав Митровић са 35, док је најмлађи Милош Ћук са 30.

Следи Хрватска која је у просеку за 15 месеци млађа од наше репрезентације. Узгред, реч је о тимовима који су обележили протекле године и поред чињенице да су у јануару, у Будимпешти, Хрвати били четврти, Срби пети. У таквој Хрватској Гарсија има 36 лета, Бушље и Врлић 34. Голман Бијач са 29 је једини чувар мреже испод 30 година.

Италија је тачно у просеку стара 29 година. Фиљоли са 36 и Икарди са 34 предњаче, а већи је број играча са 30 од којих би неки могао да се нађе и у Паризу 2024. То су Луонго, Лунго и Еченике.

Мађари, актуелни европски прваци, имају 28.9 година највише захваљујући Нађију и Хошњанском који имају 36. Ердељи и Мезеси су на граници са 30.

Занимљиви су Шпанци, селекција која је последњих година хит и којој, по многим оценама највише одговарају нова правила. Њихов просек је 28.07 година и добрано га квари Лопез Пинедо, најстарији у целој причи са 40 лета. Делгадо је у групи старијих а читаву деценију је млађи од сјајног голмана.

Црна Гора, најпријатније изненађење ЕП има 27,7 година. Доста је Гојковић подмладио састав, нема Јановића, Радовића, Вукчевића… У том саставу са 36 се издваја Бргуљан, док Лазовић и Чучковић имају по 30.

И на крају Грци, најмлађи али по резултатима и најслабији. Стари су 27,5 година а трио Фунтулис, Мурикис и Коломвос предњаче са 32 лета.

У читавој причи, у седам репрезентација и укупно 91 играча скоро половина, њих 42 би могли да ставе тачку наредне године а тада ће сви ови бројеви бити већи за један. Због тога, нема сумње, да селектори вагају да ли ће већ сада, када прође ово са короном, кренути са подмлађаивањем тима.