Српски ватерполиста Душан Мандић рекао је данас да је, и поред потпуне неизвесности која влада услед прекида и одлагања такмичења због корона вируса, пронашао мотив који га покреће - Олимпијске игре.
- Влада потпуна неизвесност и зато ништа не може да се планира. Али, кроз главу ми стално пролази само једна мисао, а то је да су следеће године Олимпијске игре и то је оно што мене покреће. Имаћемо годину дана више да се за то припремимо и ја то желим да искористим на најбољи могући начин. То је моја покретачка снага - рекао је Мандић.
Мандић је заједно са саиграчима из националног тима Андријом Прлаиновићем, Миланом Алексићем и Савом Ранђеловићем, који су бренд амбасадори УНИKА осигурања, разговарао о томе како остати мотивисан код куће у време изолације и социјалног дистанцирања.
За њих је тренутна ситуација још специфичнија, јер више од месец дана нису у могућнсти да тренирају у базену, а то је по њиховом признању најдужи период одвојености од ватерпола који памте.
- Потребно је много доследности и дисциплине да би се са пођеднаким жаром тренирало, пре свега због чињенице да још нико нема представу када ће се ситуација нормализовати - рекао је Мандић.
Прлаиновић је истакао да није трагично схватио све што се дешава јер је баш у овом периоду, како је рекао, и пронашао нову мотивацију.
- Много сам размишљао о времену проведеном са ближњима и тој вредности. Обзиром да је овај период несвакидашњи искорак из свакодневнице, показао се као одличан тренутак у коме мотивацију проналазим у жељи за потенцијалном променом фокуса након што се све ово заврши. Треба извући поуке, кренути напред позитивним мислима и поставити себи неки нови циљ - рекао је Прлаиновић.
Из свега што се тренутно дешава и Ранђеловић је покушао да извуче нешто позитивно.
- Рекао сам себи да ово може да буде прилика да се у потпуности регенеришем и физички и психички од напорних сезона и утакмица годинама уназад. То ми је помогло да останем позитиван. С друге стране, као по аутоматизму прилазим сваком тренингу у кућним условима. Свестан сам ако не будем радио на себи да ће повратак у базен бити веома тежак и редовним тренингом желим себи да помогнем.
По речима Алексића, најбољи начин да се одржи мотивација је постављање како малих, краткорочних циљева, тако и дугорочнијих планова.
- Тежити њиховом испуњењу је заправо најбољи мотив.
Српски ватерполисти говорили су и мотивима који су их до сада покретали, па је тако Прлаиновић навео да је у млађим категоријама сањао сениорску репрезентацију и да је мотив да сваки пут буде бољи вукао кроз читаву каријеру.
- На почетку припрема за велика такмичења новинари нас увек питају да ли има мотива за даље доказивање. Присталица сам тога да ко не може да пронађе мотив не треба да буде ту. Онда кад ниси мотивисан на прави начин боље ти је да седиш код куће. Још једна битна ствар. Задовољство је врло опасно осећање, и ту не мислим само на спорт, већ на било коју другу сферу живота. Када сте превише задовољни и у себи имате спознају тога шта сте све освојили, у том моменту сте у великој опасности.
На ове речи Прлаиновића надовезао се Милан Алексић који је истакао да он проналази мотиве од утакмице до утакмице, од сезоне до сезоне.
- Постоје неке ситуације које се дешавају на дневном нивоу. Могу бити неправедне судијске одлуке, па онда то незадовољство покушаваш да каналишеш додатном мотивацијом, да не трошиш енергију на кукање или протесте. Ако то успеш онда заиста можеш да брже запливаш, јаче да шутнеш у одлучујућим ситуацијама, али и то се учи годинама, кроз искуство. Не могу да замислим професионалног спортисту без мотива да буде бољи од противника, да се чак не такмичи са самим собом и сопственим могућностима у неким тренуцима - додао је Алексић.
Сава Ранђеловић је навео ситуацију која га је највише мотивисала у каријери.
- Клик се десио у Атини 2013. Био сам у то време члан Црвене звезде, играли смо утакмицу са Олимпијакосом коју смо колико се сећам изгубили. После те утакмице сам имао прилично озбиљан разговор са Прлаиновићем. Не бих да причам о томе шта ми је све том приликом Прле рекао, али тај разговор на мене много утицао и у великој мери је допринео мојој великој мотивацији и каснијем даљем напретку у каријери.
Мандић је издвојио Олимпијске игре у Рио де Жанеиру и финале Светске лиге у Београду. Говорећи о Играма у Рију, он се присетио да је у групној фази било много тешко, да је тим пролазио кроз "разне емоције", али да је потом од четвртфинала све кренуло онако како су желели.
- Сећам се тог осећаја пред то финале у Рију. Никада пре ни после тога се нисам тако сећао. То је заиста посебан осећај, мотив да се освоји злато био је огроман, био сам под неким невероватним узбуђењем. Био је још један моменат, а то је било у финалу Светске лиге у Београду. Жена ми је била трудна, пред порођај баш и дошла је на утакмицу. Осећао сам страшан налет адреналина, био сам веома мотивисан јер је дошла да ме гледа у том стању и пружи ми подршку. Тај меч је по много чему био специфичан, уз онај незапамћени пљусак у финишу меча. Улог је такође био велики, борба за олимпијску визу и нашу прилику да бранимо злато освојено у Бразилу.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.