Комеморација поводом смрти великог тренера одржана је у петак у Скупштини града, после које је Манојловић сахрањен на Новом бежанијском гробљу.
Трофејни селектор је наш сениорски национални тим водио до две олимпијске медаље (бронза 2000, сребро 2004), две на светским првенствима (сребро 2001, бронза 2003), два злата на ЕП (2001. и 2003), до бронзе у Светском купу (2002) и сребра у Светској лиги (2004).
Касније је радио и као председник Стручног савета ВС Србије, а почео је на Бањици. У име Ватерполо клуба Партизан, у коме је Манојловић оставио јак траг као играч и много дубљи као тренер, говорио је председник Александар Шоштар:
– Ово је тужан тренутак за читав светски ватерполо, прерано се опраштамо од Ненада Манојловића који је и у репрезентацији и у Партизану поставио високе циљеве, које морамо да достигнемо. Све играчке радости доживео је у нашем клубу. Увек је био спреман да се подреди колективну, а највећи домет достигао је освајањем Купа шампиона 1976. године. Још као играч и успешан студент Грађевинског факултета, своју будућност је видео у тренерском послу. Знао је да осети таленат. Тешко је набројати све врхунске ватерполисте које је учио. Али, питање је да ли би Савић, Шапић, Куљача, Трбојевић… достигли висине до којих су дошли да нису радили са Ненадом Манојловићем. Почетком деведесетих преузео је први тим црно-белих, а 1995. освојио дуплу круну, са играчима које је водио кроз рад са млађим категоријама. И кад га је играчка и тренерска каријера водила у друге клубове Бечеј, Гоч, Ниш, увек је Партизан осећао као своју кућу.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.