Некада се клуб појача играчем који је далеко од очију јавности, са иностраним искуством, квалитетом који може да помогне.
Тако се Раднички одлучио за Милоша Миличића, сигурно оним ватерполистом који може да да конкретан допринос из другог плана и да са свим квалитетима буде адут тренера.
Црвена звезда је то сигурно добила у Ивану Басари. После четири и по године боравка у Мађарској, решио је да се врати кући, у родни Београд да буде стално са породицом, супругом Саром и кћерком 22-месечном Андреом.
- Посебно сам кћерки недостајао. Док сам играо у Мађарској одлазио сам у клуб у недељу увече и она би ујутру била нервозна што ме нема. Тако и сада када смо заједно, чим ме нема пет минута ухвати је паника. Лепо смо сви заједно, уживамо. То је права цена повратка кући – каже Басара.
Код комшија је играо у четири клуба. Почео је у Печују, наставио у Сегеду и Сомбатељу и завршио у Сентешу. Потврдио је репутацију квалитетног играча, доброг шутера.
- Статистика ме заиста не интересује, не пратим, али знам да сам прве године до финиша био први стрелац. На крају нисам играо неколико утакмица и био сам трећи. И касније сам био увек у врху.
Неко би од тога правио капитал али је Басара потпуно реалан:
- Голови су резултати игре у клубовима у којима сам играо. Биле су то средине где сам имао слободу да одлучујем, да нешто значим. Нису то били они врхунски мађарски клубови...
Занимљив је начин доласка у Звезду. Није било неког наговештаја:
- Нико није знао да сам раскинуо уговор са Сентешем. Пре тога сам схватио да не могу више нон-стоп, горе-доле, Београд – Сентеш. Поштено сам то рекао мојима у клубу. Раскинули со уговор на моју штету, али нема везе.
Како нико из незнања није реаговао на Басарину „слободу“ реаговао је стари клупски друг и пријатељ, центар Звезде Милош Вукићевић.
- Рекао је у Звезди да сам слободан. Контактирао ме Милојевић и све се договорили. После су чули други, било је касно, а и Београд ми се није напуштао.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.