Партизан још увек нема шефа стручног штаба. Стефан Ћирић,који је са играчима напустио седницу Скупштине Партизана, “захвалницу” је од нове власти добио после само два сата, када му је директорка Татијана Ракас пренела да је трочлана Комисија, задужена за вођење клуба, до средине јануара, одлучила да распореди успешног тренера на друго радно место. Кад пре ?
Ћирић није доступан за медије. Остаје његова изјава да је само затражио образложење на састанку одржаном сутрадан и да га није добио. Ни усмено, још мање писмено.
Јасно је ко дан да ће Ћирић, уколико уопште буде остао на Бањици, имати маргиналну улогу у стручном раду, да је шут карта добијена због поступка протумаченог као лојалност људима који су такође напустили скуп. Практично припада пораженој страни.
Ћирић је са играчима у протекле две-три године прошао танталове муке. Тренирајући у хладној води, сељакајући се по базенима чекајући да му други клубови уступе термин или дају пола терена, живећи без клупских принадлежности по неколико месеци и уз то сваке године правећи нови тим, млади стручњак је заслужио да, ако ништа друго оде са мало више поштовања, без обзира на став око ситуације у клубу. Тако раде према својим успешним људима велики клубови.
Не улазећи у то ко је заправо сменио Ћирића, јер се чује да није било баш све тако како је Ракасова рекла младом стручњаку, остао је горак укус да је учињена грешка, да је еуфорија због сопствене победе на скупу прослављена прво, са једне стране кажњавањем човека који је дао себе Бањици и Партизану и са друге упућивањем јасне поруке другима у стилу “но,но, да се не љубимо”.
Заправо, права грешка је учињена што су тренери и играчи уопште присуствовали Скупштини. Ту можда и шеф струке сноси одговорност. Да не долази на скуп у интересу такмичарског погона и будућности рада у базену, требало је да му саветују и страна звана Ракас и страна звана Шоштар. Али агитовање започето много раније је прозивело ситуацију у којој пала глава младом тренеру а како се играчи осећају...
Шта има млади људи, ненавикли на борбе струја око власти, да се изјашњавају ? Шта би се догодило да тим у свом поступку није био јединствен и да је дошло до поделе ? На крају, шта би било да је Партизан вече пре тога освојио Куп, како би се све одвијало ? Како би се то прославило ?
Партизан још увек нема тренера јер неки кандидати обузети својим проблемима нису у могућности да се посвете раду, други су врло опрезни око целе ситуације.
Ћирић је колатерална штета, жртва сукоба којем није допринео ни на који начин. А могли би и да закључимо да је вероватно у последње три године дао много више Партизану од оних којима је стало да буду у власти.
И без обзира како се ова прича настави, опор је укус јер све то нема веза се трофејним спортом, великим клубом и посебно људима који су прославили у протеклим деценијама Партизан а преко њега и српски ватерполо. И тај укус ће остати за сва времена јер историја тешко да може да се мења.
Овај текст није подршка ни једној страни, није чак ни подршка Ћирићу колико је заправо подршка неком нормалном функционисању, понашање на нивоу. Само, да ли је то овде могуће?
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.