Премијерних шест месеци Александра Филиповића у Партизану стаје у суд: добро је, могло је и боље... да не беше повреда.
Утисак би, свакако, био позитивнији да летошњи новајлија из БАТЕ Борисова није морао често у ординацију, гле усуда – таман кад би се залауфао?!
- Нисам успео да ухватим континуитет, одиграм неколико утакмица у ритму. Једино добро: беху то ситније повреде, брзо сам се враћао. Није, из тог угла, било пријатно, генерално - допада ми се: Партизан је велики клуб. Изгубили смо, на жалост, бодове где није требало, да нисмо – били бисмо на корак од Црвене звезде и првог места. Лепше би било с мањим заостатком, међутим, има још много да се игра – збори десни бек Парног ваљка у предвечерје пролећних изазова.
Највећи кикс: пораз од Спартака у Хумској?
- Спартак и, богами, Јавор! Сећате се: Црвена звезда се мучи у Нишу и победи у последњем минуту, ми, „неки” сат касније – ремизирамо са Ивањичанима и, уместо да се приближимо на три, удаљимо се на седам бодова. 'Ајде да се надамо да то може да се догоди и на другој страни!
Где би то комшије, по вама, могле да се саплету?
- Против нас...
То је, с обзиром на минус 10, за Партизанове амбиције недовољно?
- Има још добрих екипа: Чукарички, ТСЦ, да не заборавим неког. Teшко је, поготово кад се игра у гостима. Видећемо... Не зависи све од нас, али даћемо све од себе да их стигнемо.
Црвено-бели се, ево већ шесту годину, питају. Несумњиво, имају добру екипу?
- Нисам играо против њих, волео бих, као и сви, да добијем прилику у дербију. Иначе, Милуновић и Иванић били су ми саиграчи у БАТЕ Борисову, квалитетни фудбалери и добри људи. Много су ми помогли, нарочито, у почетку, нисам знао језик. Чули смо се пре неколико месеци.
Мирко Иванић могао би да вам буде директан ривал: знате и сами – кад тај нагази бека...?
- Може да се сачува. Добра ствар: знам га! Ха, ха...
До дербија – иха-хај. Прво, Напредак?
- Морамо да покажемо карактер, буде ли требало – и другачији стил игре. Неће, сигурно, да буде добар терен, отуд, најбитније је да освојимо бодове.
Може ли у Турској уигравани за последњу линију квартет: Филиповић – Марковић – Вујачић – Шеховић, под Багдалом да сачува „нулу”?
- Наравно, добро се слажемо на терену, помажемо једни другима. Фантастични саиграчи.
Откри нам, пре неколико дана, Фусени Дијабате: „Добро се слажем с Филиповићем – не причамо, али се разумемо”. Како изгледа сарадња с рођеним Парижанином уз десну аут-линију?
- Не причамо, у суштини, много, али играмо по истој страни и морамо да пазимо двојицу ривалових играча. Нема ту филозофије, само померања – да ли ја идем споља, он унутра, или... Ситнице, за олакшан посао.
Беку много значи кад се крило враћа: чини ли то Дијабате, или морате да га зовете?
- Враћа се, не могу да кажем другачије. Помаже одбрани, изузетно квалитетан и важан играч за екипу, надам се да ће што дуже да буде у Партизану.
Примећујете ли код противничких играча, нарочито у Супер лиги, страх од Дијабатеа – мало зазиру од лепезе дриблинга?
- Наравно, гледају и они утакмице - виде да је најбржи, технички доминантан. Незгодан, никад не знаш на коју ће страну, који дриблинг. Много је тешко дефанзивцима, зато се и боје да уђу у дуел с Фусенијем.
Тешко је и Гордану Петрићу да изабере десног бека: Партизан на свакој позицији има двојицу добрих играча, на вашој је то, некако, најизраженије?
- Живковић и ја смо поделили минутажу, Марко је играо вероватно и више због моје повреде. Познајемо се дуго, исто смо годиште, добар играч и човек. Никад међу нама није било проблема, добро што је ту, један другог гурамо напред.
Велика ствар: били сте жеља Илије Столице, наставили да играте и код његовог наследника?
- Да, с Петрићем имам супер однос – радим свој посао, нисам био везан само за једног тренера. Дошао сам у Партизан, играм, пре свега, за клуб. Имам максимално поверење, само тако да наставимо и нема никаквих проблема.
Није лако беку у Хумској: више се тражи, нарочито напред?
- Партизан негује нападачки фудбал и логично је да бекови буду офанзивнији, нон-стоп „горе”. Захтевније је, у сваком случају – закључује Александар Филиповић.
РУТИНСКИ С ЈАРЧЕВИМА
Поседујете искуство – инострано и репрезентативно, довољно за процену: има ли квалитета у Партизану?
- Наравно да има... Великог квалитета! Показали смо то у Лиги конференције: двапут победили Келн, одиграли добру утакмицу с Ницом код куће, Словацко, приде, није наивно.
Јарчеви прошле недеље умало не савладаше Бајерн?
- Нама су легли, некако смо рутински, да не кажем с лакоћом, славили у обе утакмице, нарочито у Београду.
ДОБРО ШТО ЈЕ РЕВАНШ С ШЕРИФОМ У ХУМСКОЈ
Може ли Партизан преко Шерифа у осмину финала Лиге конференције?
- Нисам гледао Молдавце, знам да имају много странаца. Сигурно су добри чим нису испали одмах из Лиге Европе, упркос јакој групи. Очекује нас тешка утакмица, добро – што је реванш у Хумској, пред нашим навијачима.
ИЗ МИНСКА СВАКИ ДАН 60 КМ ДО БОРИСОВА
Недостаје ли вам Белорусија: играли сте за БАТЕ Борисов од 2018. до 2022?
- Непосредно по повратку – више. Сад, навикли смо...
Какав је Борисов?
- Сви играчи живе у Минску и путују, свакодневно, 60 километара: тренинг у Борисову, ручак и назад. Пола дана ниси код куће! Минск је, иначе, прелеп.
ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ?
- Најбоља утакмица у Партизану? У Хумској против Келна. Да, било је прекида због бакљада, међутим, навијачи су нам давали ветар у леђа.
- Српски фудбал је за четири године колико сам био у иностранству много напредовао. Клубови су се појачали, конкуришу за плеј-оф. С друге стране, терени нису баш сјајни.
- За Натха се види да је мајстор: много акција и завршних пасева креће од Израелца. Један од најбољих плејмејкера с којима сам играо.
- Ко је најпроблематичнији за чување на тренинзима? Дијабате, сигурно.
- Урошевић? Феноменалан! Само нека овако настави.
- Жао ми је што је Јагодина тек у Српској лиги. Био сам тамо одмалена – заслужује елиту.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.